Da je Ciceron živ

Kui bono iliti kome korist – tema je i pitanje. Tema za studente, profesore, mlade, stare, vlast, opoziciju. Pitanje je Ciceronovo preuzeto od Lucija Kasija. I Mladenovo, Stefanovo, Marijino, Lukino, Nenadovo… pitanje je za vas koji čitate, i za vas koji objavljujete.

Kome korist što se završilo 21. tradicionalno takmičenje u Besedništvu na Pravnom fakultetu u Beogradu. Čuveni amfiteatar „Petica”, dvanaest besednika, petnaestak advokata, četvorica u žiriju, jedan ministar, jedan glumac, gradonačelnik, pedesetak mama i tata, i oko hiljadu studenata. Kome korist?

Meni korist jer u poslednjih sedam godina nisam propustila nijedno takmičenje. Posvetim godišnje svojih šest sati života da odslušam šta studenti besede, da oslušnem šta stariji šapuću i koga ogovaraju, o stanju u zemlji, o Kosovu, o Evropi, Rusiji, medijima, vlasti i nevlasti, Tarabićima i poplavama, ali i rasizmu karaktera, meri odgovornosti, ispitu ljudskosti. No, kako je Ciceron rekao u svojoj odbrani Seksta Roscija, pomenem li ja sada loše prilike u našoj državi, oprostiće mi se zbog moje mladosti, iako je u ovoj državi nestalo ne samo praštanja, već i običaja da se nešto pre svega ispita pa tek onda sudi. Moja korist je nematerijalna i tera me da se borim. Korist i za Nenada – mladog Evropljanina, koji ide u austrijsko selo da besedi i predstavlja Srbiju na Evropskom forumu Alpbah. Korist je u regrutovanju novih advokata, notara, činovnika, političara...

Da je Ciceron živ svidela bi mu se Lukina beseda o pretpostavki nevinosti. Ne bi mu se svidelo to što živimo u zemlji gde se polazi od pretpostavke krivice. Svima bi on stavio „c” na čelo. Kalumnijator, ili klevetnik, svako je ko ne bi dokazao javne optužbe na nečiji račun. Svidelo bi mu se pitanje koje su mladi postavili – kome šteta? Šteta svakom licu čija se krivica ne utvrdi. Šteta njegovom životu i njegovoj slobodi. Šteta državi čije se ustavne norme ruše bez sankcije. Šteta i za nas – građane koji to nemo posmatramo.

Da je Marko Tulije Ciceron živ, bio bi on i dalje protiv Cezara i Antonija, možda i još protiv nekih. Ali se nadam da ga ne bi kao u 43. godini p. n. e. ubili po nalogu Marka Antonija koga je oštro napao u svojim filipikama. Ne bi on osuđivao druge dok se ne dokaže njihova krivica. A studenti će nastaviti da ga citiraju, da budu solidarni, hrabri i odgovorni uz Nenadove i Lukine besede. I kada postanu ministri i advokati. I nastaviće da predstavljaju Srbiju na najbolji mogući način. To je naša korist.

Predsednica Kluba Alpbah Beograd