Земља безбедна од астероида

Астероид 2004 БЛ86, пречника неколико стотина метара, прелетео је пре неколико дана преко нас, на безбедној удаљености од Земље, и негирао најаве пророка о пропасти света, који пре сваког сличног догађаја шире панику. Ипак, човечанство мора да живи с ризиком од могућих удара мањег небеског камења, које с мноштвом метеорске прашине свакодневно падају с неба. А да ли је реалан страх људи од удара већих свемирских тела?

Бојан Новаковић, доцент Катедре за астрономију београдског Математичког факултета, каже да је тренутно познато више од 850 астероида, пречника већег од једног километра. Веома је мало објеката који су глобална претња Земљи, наглашава Новаковић у разговору за наш лист, и додаје да је тренутно у околини наше планете више од 15.000 васионских објеката, пречника између 100 и 300 метара, а познате су путање свега 2.000 њих.

– Ако претпоставимо да објекти већи од 50 метара могу да нанесу озбиљну штету, можемо рећи да нам неколико десетина хиљада објеката представља потенцијалну претњу – каже наш саговорник.

Новаковић наглашава да нема разлога за бригу јер већина тих објеката не представља претњу Земљи у будућности, а удари већих астероида су ретки. На пример, наводи да стеновити небески комади, већи од 50 метара, ударају у Земљу једном у 1.000 година.

Међународне организације, попут „Небеских чувара”, свакодневно прате веће астероиде, потенцијалне „нападаче”.

– Листа потенцијално опасних астероида формира се на основу процене вероватноће судара с нашом планетом, као и на основу њихове величине. Постоји неколико светских центара који редовно прате ситуацију и објављују листе тих астероида – објашњава Новаковић.

Један од њих је америчка свемирска агенција НАСА, док се најпознатији европски сервис тог типа налази у Универзитету у Пизи. На листама се обично налази по неколико стотина потенцијално опасних објеката, а њихов број мења се из дана у дан. Стварна могућност да се неки од тих астероида судари са Земљом прилично је мала. Али, и поред мале могућности да нас неки већи астероид удари, неопходан је сталан надзор.

Упозорење за свет био је прошлогодишњи пад метеора који је експлодирао изнад Чељабинска у Русији, повредио 1.000 људи и нанео велике материјалне штете граду. А како се заштитити од сличних тела?

– Неопходно је уочити опасне астероиде и развити методе и технологију за њихово скретање с курса. Управо догађај из Чељабинска показује да и мањи објекти могу да представљају опасност и да причине штету. Зато би ваљало обратити пажњу и на оне ситније.

Новаковић истиче да се последњих година напредовало у развоју метода и технологије заштите, али да се још не може рећи да смо безбедни.

– Ниједан начин заштите није тестиран у реалним условима, па не знамо какав би резултат дао у пракси. Стога је циљ мисије „Дон Кихот” Европске свемирске агенције да се у реалним условима тестира једна могућност за скретање астероида.

Најопаснији су астероиди који нису уочени, а изненада би могли да се усмере ка Земљи. Има ли одбране од таквих нападача?

– Први услов за одбрану јесте правовремено откривање тих астероида, бар неколико година раније. Само у том случају имали бисмо довољно времена да реагујемо. Нема, нажалост, начина да се заштитимо од објеката за које не знамо ни да постоје. Срећом, објекти који би могли да нас изненаде релативно су малих димензија.

За сада смо безбедни, а најпесимистичнији сценарији, попут оних у холивудским филмовима „Велики удар” или „Армагедон”, видљиви су само на великом платну.

Б. Јакшић

-----------------------------------------

Нестални Апофис прети Земљи

Још један сасвим непредвидив астероид прети нашој планети. Реч је о астероиду Апофис, пречника око 400 метара, што значи да се убраја у опасне по Земљу.

На иницијативу Уједињених нација, светске свемирске агенције требало би да организују мисију у свемиру која би морала да скрене с путање астероид који би, према неких проценама, 13. априла 2036. могао да удари у Земљу. Астрономи су израчунали да су шансе да се то деси један према 45.000.

Када би се остварила процена научника и када би ово свемирско тело пало на нашу планету, изазвало би катастрофу регионалних размера, зависно од тога где би се срушило, сазнајемо од др Зорана Кнежевића, директора Астрономске опсерваторије Београд. Он наводи да је Апофис опасан из више разлога, нарочито због тога што има тенденцију да се често приближава нашој планети. Тако је пре неколико година прелетео Земљу на веома малој удаљености.

Опет ће нам бити близу 2029, на растојању од 30.000 километара. Зависно од тога да ли ће тада прецизно проћи кроз прорачунато растојање, астероид би 2036. могао да се нађе на курсу са Земљом. Кнежевић истиче да је у овом тренутку тешко са сигурношћу израчунати детаљне путање тако нетипичног астероида.