Не надају се послу, ал’ одлазе на биро рада

Из торбе Наде М., келнерице из Београда која је пре месец дана остала без посла, вири радна књижица. У њој је уписано двадесетак година стажа. Ту су и неоверена здравствена књижица, изводи, хрпа уверења... Од када је проглашена вишком у једној угоститељској кући, суграђанка Нада је принуђена да чека у реду београдске филијале Националне службе за запошљавање. Највише се радује новчаној накнади за изгубљени посао, јер су јој месечне залихе на измаку.  

– Какву још помоћ очекујете од државе? – питамо је.

– Запослење преко бироа свакако не. Јасно је да сам овде због накнаде и овере књижице. Од људи који су се раније нашли у истој ситуацији сазнала сам да ме очекују попуњавање формулара и разговори са саветником. А оно што ја највише желим јесте посао, јер код куће имам дете које треба да прехраним, обучем, школујем... – забринута је педесетогодишња Београђанка.

Редови испред 13 шалтера који су свакодневно отворени до 14 сати никако се не смањују. На сваком од њих, уосталом као и испред свих других просторија у којима раде саветници за запошљавање, гужва не јењава.

„Док чекате, стојте иза линије”, једно је од упозорења. А ако неко којим случајем пређе црту пред шалтером, запослени службеник га без резерве опомиње. На зидовима – огласи. Тренутно се траже само медицински радници, али у Хамбургу, у Немачкој.

– Да ли верујете у то што читате? А моја кума, ето, нема посао као медицинска сестра. Важно је изгледа да је усред јавног предузећа које треба да помогне суграђанима да у својој земљи нађу посао расписан инострани конкурс. Нечувено! – у неверици примећује старији човек који не жели да се представи. Тајац. Већина клима главом у знак одобравања.

Четири спрата изнад у току је обука за предузетништво. Велика сала је крцата. Када се огласило звоно за предах, неколико незапослених одлучило је да отвори душу за новине.

У „Индустрији прецизне механике” Лазар М. радио је 12 година као ватрогасац. Онда је на његова врата закуцао отказ, али се овај Београђанин није одмах пријавио на евиденцију НСЗ-а. Више од деценије сналазио се радећи као грађевински радник – на „црно”. Пре неколико месеци одлучио је да изазове државу од које очекује да му понуди запослење. По струци је машински техничар.

– Пошто посла нема, па нема, одлучио сам да кренем на обуку. Имам 47 година и желим да покренем бизнис, да постанем свој газда. Ако буде могуће, и даље ћу се бавити грађевином, јер желим да останем у области у којој сам безмало 15 година пословао у илегали, без дана радног стажа – открива отац троје малишана.

Претходних 16 месеци, колико је на бироу, Симониди К. (51) пролетело је муњевитом брзином. За то време ова самохрана мајка није добила ниједну пословну понуду од државе. Сада је „приморана” да у Националној служби слуша предавања о креирању бизнис планова. Признаје да ужива, јер жарко жели да постане предузетница. Идеја јој је да отвори киоск брзе хране.

– Доста ми је израбљивања на „црно” без поштовања радног времена и права на превоз – искрена је Симонида К., која је пре свих пословних падова у „Железницама Србије” провела чак три деценије. Године 2005. узела је отпремнину, и потом стигла на биро.

– Од тада не бирам шта радим. Углавном сам „пливала” у угоститељским водама. Прала сам судове, рибала и штошта још. Изгубила сам здравље, па чак и на боловању добила отказ, али сам зато успела да одшколујем кћерку која је недавно дипломирала у медицинској струци – поносна је Симонида.  

Њена „колегиница” Исидора М. (42) радила је као књиговођа у индустрији „Имес”. Кад је остала без посла, знала је шта је чека – биро рада на Гундулићевом венцу. У београдској филијали евидентирана је већ четири године, али посао није тражила. До сада.

– Тако је било јер сам имала здравствених тегоба. У трку за запослење вратила сам се пре два-три месеца и, ето, одмах сам добила понуду. Тражи се административни радник, што ми одговара јер сам завршила гимназију, а имам искуства у таквим пословима – пресрећна је суграђанка.

----------------------------------

Радни место после седам дана

Невероватну срећу у трагању за послом имао је и Душан Ненадић (30), дојучерашњи студент социологије са Универзитета у Београду. Од пре десет дана овај момак ради као професор у Техничкој школи у родном Смедереву. Посредник у запошљавању била је држава!

– Све се одиграло нестварном брзином. Начуо сам да у тој школи траже социолога јер њихов иде у пензију, па сам се брже-боље пријавио на биро. После само седам дана из НСЗ-а огласио се мој саветник: „Добили сте посао” – присећа се професор социологије, који за сада ради на одређено. Ако се у школи добро покаже и добије посао за стално, обећава да ће да части!  

----------------------------------

Без посла 741.906 грађана

Према проценама Националне службе за запошљавање,у 2015. години посао би требало да добије више од 30.000 грађана Србије. Армији оних који би могли да се домогну радне књижице придружиће се и радници предузећа у реструктурирању који су због ситуације у својим фирмама „зарадили” статус вишка запослених, али и особе са инвалидитетом (ОСИ), млади, корисници новчане, социјалне помоћи... За спровођење програма из касе издвојено укупно 3,3 милијарде динара. Запослењу теже упошљивих грађана кумоваће и локалне самоуправе, које ће, као и прошле године када су издвојиле око 530 милиона динара, и у 2015. учествовати у реализацији локалних планова запошљавања. У Србији је иначе, према подацима са бироа рада, без посла 741.906 грађана. Од јануара до новембра 2014. године преко ове службе до запослења је дошло 215.435 особа.

----------------------------------
Брисање са евиденције као казна

Обавеза незапослених који су на евиденцији НСЗ-а јесте да буду  заинтересовани и спремни да предузму све неопходне активности које их могу довести до запошљавања. То значи да морају да се придржавају договора који је постигнут са саветником за запошљавање, односно да се у року одазивају на позиве службе. Ако се оглуше о правила, без оправдања, биће избрисани са евиденције. У децембру прошле године НСЗ је тако из регистра бироа избрисала  25.164 особе.

----------------------------------

Тражени на тржишту рада

– дипломирани фармацеути

– специјалисти дерматологије, ОРЛ, педијатрије

– специјалисти радиологије, офталмологије, неуропсихијатрије

– специјалисти кардиологије и гинекологије

– професори математике и физике

– професори енглеског и немачког језика

– грађевински инжењери

– биохемичари

– ИТ стручњаци

– инжењери електротехнике