Хашим Тачи, партнер Србије?

„Ко може бити наш партнер на Косову”, питао ме је Зоран Ђинђић, покојни премијер Србије, маја 2002. године. „Хашим Тачи”, одговорио сам му без двоумљења, приметивши благо чуђење у његовим очима, које је убрзо заменило ишчекивање аргумената.

У то време Тачи је био председник Демократске партије Косова (ПДК), друге странке у коалиционој влади, и странке која је дала и премијера, Бајрама Реџепија. У институционалном смислу, Тачи можда није могао да буде прави представник да би почела комуникација са Србијом – процес који је започео након дугог чекања, посредством међународне заједнице. Али, без сумње, он је био најпогоднији човек.

Хашим Тачи је био спреман да започне дијалог са Србијом, који је захтевао велику политичку храброст и јасну визију. Он је био ослобођен било каквог страха од таквог дијалога који би стварао климу надања, климу која би иза себе оставила прошлост пуну сукоба.

Прво, Тачија нико није могао да оптужи и да му тражи полагање рачуна за комуникацију са Београдом. Нико није могао да посумња у његове добре и конструктивне намере бившег политичког вође Ослободилачке војске Косова (ОВК) за промену историје, сада кроз дијалог и сарадњу.

Такође, иако је Тачи био борац и вођа ОВК, против њега није подигнута оптужница Хашког трибунала за злочине или злодела. Он је био борац за ослобођење свог народа, а не против српског народа. За њега рат није био само животни позив, већ изнуђено решење због угњетачке машинерије под вођством Слободана Милошевића. Осим тога, Тачи није од оних који пре сукоба није хтео да изабере договор. Уосталом, био је међу потписницима споразума из Рамбујеа, чиме је и највишепоказао да му је циљ да се избегне рат.

Као премијер Албаније, затим као министар спољних послова, лично сам био убеђен у политику отварања и сарадње са Србијом, и имао сам и подршку Хашима Тачија.

Нажалост, сусрет између Ђинђића и Тачија, коме смо се сви надали, није остварен, будући да је марта 2003. године, премијер Ђинђић убијен, а заједно с њим и једна јака спремност да се подигну мостови комуникације и сарадње између Албанаца и Срба.

Данас, 2008, шест година након тог разговора, убеђен сам још више у оно што сам рекао премијеру Србије тог мајског дана 2002. Хашим Тачи је потребан партнер Србији на Косову. Данашње околности су још повољније да он одигра улогу главног вође и визионара и охрабрујућег челника да би донео нове ветрове у односима између Албанаца и Срба, дајући тако значајан допринос не само за Косово и Србију већ и за цео регион.

Тачи сада није више само борац за слободу, већ зрео и савремен политичар. И на Косову постоји један уиграни двојац Тачи – Сејдиу, који има храброст и вољу да гура напред развој Косова и да учвршћује његову улогу у региону и шире.

Неко може да пита зашто је Тачи најбољи избор за Србију? Наравно, на то питање не можемо добити одговор док не одговоримо на друго питање. А шта Срби траже на Косову? Најбоље одговоре је дао Марти Ахтисари у свом плану, који ће бити основа независности Косова, а који, пре свега, предвиђа поштовање права и безбедности за српску мањину, њихову интеграцију у социјални, економски и политички животу Косова, поштовања културе, верских објеката и наслеђа.

Одговор на то питање и прилаз мултиентичком Косову, Хашим Тачи је изнео у чланку објављеном у дневнику „Интернешенелхералдтрибјун”, новембра 2005. године, тек што је почео процес одређивања коначног статуса Косова.

Тачи пише: „Можда ће за све нас најбоља мотивација бити да Европска унија призна Косово, Србију и Црну Гору као три независне земље, које су примењивале исте стандарде развоја демократије, заштите мањина и економских гаранција под окриљем НАТО-а. На тај начин цео регион се може разоружати, имати отворене границе, слободно кретање људи, робе и услуга, јаку владавину закона и стабилну привреду...Тада и само тада, мржње и сукоби из прошлости могу се истински искључити из колективног сећања и оживети искуства за сваки наредни нараштај”.

Кроз тек започету функцију премијер Тачи конкретно остварује тај свој прилаз.

Укључење српске и других заједница у његову владу први је корак у том правцу. Тачи је свестан да слобода Косова не може бити стабилна без слободе српске мањине. Косово је стварно пред историјским тренутком своје независности, и ту нема повратка... Изазов за Косово и његовог премијера је да на посебан начин успоставља односе са Србијом и косовским Србима, и целом проблематиком након независности. У тим изазовима, његов успех умногоме ће зависити од међународне подршке, која ће са, своје стране, зависити управо од начина како ће Тачијава влада поштовати права Срба.

Пре шест година, 14. фебруара 2003, а четири седмице пре убиства, у једном интервју за „Глас Америке”, Ђинђић је изразио спремност да се сретне са Хашимом Тачијем, као политичарем с којим може да оствари – оно што се може постићи договором и компромисом. Преостаје да се овај сусрет оствари са људима који имају исту храброст и визију какву је имао Ђинђић.

Бивши премијер Албаније