Хашим Тачи не може да реши ниједан проблем

Није више споран дан самопроглашења независности Косова, a зна се да ће га подржати или прихватити многе земље. Тако се чини да су косовски Албанци завршили свој етнички циљ и да се један развојни период у том етносу приводи крају. Национализам косовских Албанаца је у таквој фази идеолошке крутости да се верује како овим чином почиње нови квалитет живота и слободе и како, сходно тоталитарном виђењу проблема и света, сем независности нема никаквог другог решења.

Тај дан ће укључивати све: освету, снове, правду и неправду, борбу и хајдучију, издају и жртвовање, заслуге и национални рад, ангажовану културу, митологију, нови романтизам, илузије о великом илирском царству и светском значају албанског народа, о „етничкој линији” Скопље–Ниш–Нови Пазар... Једном речју, биће то, без обзира на методологију извођења, највеће историјско емотивно пражњење косовских Албанаца.

Иза тог пражњења албански национализам ће осетити велику глад и биће принуђен да потражи нови смисао или да, како то бројни и скорашњи примери показују, произведе нове непријатеље.

Тиха независност, наша независност, албанска независност, једина независност, вековима чекана, жртвама осведочена независност, надзирана, координирана, праћена независност биће све – само неће бити државна независност.

Ноћ националне катарзе помоћи ће Унмику да нестане. Ова институција, у потпуној власти албанских националиста, без моћи и жеље да икога промени или изгради систем, имаће такође прилику да се извуче без већих проблема и санкција за нерад и стање друштва у Покрајини. Форме нестајања међународне заједнице на Косову и Метохији од пресудног значаја су за будућност односа овдашњег становништва и света. Нико боље не зна од француског министра спољних послова и бившег шефа Унмика Бернара Кушнера колико његова влада зависи од одлуке неколико локалних команданата у Дреници. Ако они нападну, а према извештајима француских обавештајних служби спремни су и за рат на мало ширем подручју, ако страда неколико војника, мисија је завршена, а влада у Паризу на коленима.

Признавање емоционалне независности је најбоља опција да један део света, макар тренутно, одложи или потпуно избегне конфликт са албанским националним циљевима и да међународна заједница изађе са малим бројем огреботина. Корумпирани УН чиновници обући ће ЕУ одела, а о дугорочним последицама таквог односа Европа засад не жели гласно да размишља.

Дан самопроглашења биће, на првом месту, велика самообмана албанског национализма јер ће се након ноћи на трговима, по етнички најчистијим градовима на Балкану, националисти пробудити без званичног међународног признања и већине атрибута независне државе.

Након те ноћи албански национализам ће морати да потражи нови пут и новог непријатеља. Страх малог броја умерених косовских интелектуалаца произилази из сазнања да Хашим Тачи пред собом има велики број година власти и да нема потенцијал да реши било какав проблем. Његова једина понуда може бити уједињење Косова и Албаније. Сада, када је са Србима завршено, а ноћ великог пражњења треба управо то да покаже, албански национализам ће морати да пронађе новог непријатеља. Са осећајем победе над великом Југославијом, а у позној фази и над Србијом, ова сила нема ниједну институцију кроз коју би могла да се каналише. Осим да се окрене према Македонији, или да непријатеље почне тражити унутар себе.

Уредник Гласа југа и КиМ радија из Чаглавице