Да ли победа Сиризе успорава наш пут ка ЕУ

Иако је извесно да напретку Србије ка ЕУ не иду баш наруку актуелне политичке унутрашње прилике, али ни оне у ужем и ширем региону, тешко је рећи колико би све то могло да „минира” отварање првог поглавља са ЕУ најављено за прву половину ове године. У овом тренутку готово је општа оцена да ће западни Балкан поново склизнути на лествици европских приоритета. Јер не само да ће победа ултралевичарске Сиризе у Грчкој наредних месеци дрмати Европу већ се стрепи и од исхода избора у Шпанији, али и од левичарског таласа у другим земљама, па се процењује да ће се Европа превасходно позабавити собом.

Кад је реч о нашој земљи, судећи према нацрту Дејвида Мекалистера и изјавама хрватских посланика, није искључена резолуција Европског парламента о напретку у марту, у којој би се констатовало и да постоји проблем са слободом изражавања и ситуацијом у медијима и захтевало усаглашавање са европском спољном политиком и можда инсистирало на блокади поглавља 23, које би иначе међу првима требало да буде отворено. Ту су онда и најновија комешања на домаћој политичкој сцени у вези са омбудсманом и ВБА, наводи о умешаности начелника Генералштаба Љубише Диковића у ратне злочине на Косову, тешке теме у наставку дијалога са Приштином и тамошњи протести – који свакако дотичу Београд, имајући у виду захтеве демонстраната који се односе на Трепчу.

Када је Србија у питању, даљи кораци ка ЕУ воде кроз бриселска врата 9. фебруара, када је предвиђен наставак дијалога Београда и Приштине, искључива је Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.

Она при том објашњава да је суштина отварања поглавља директно везана за наставак тих преговора, јер се ту налази кључ који отвара следећа врата, ка отварању поглавља, то јест ка развезивању чвора о даљој примени Бриселског споразума, будући да ЕУ очекује да у оквиру дијалога дође до конкретних корака у примени тог споразума. „Оно што је и даље нејасно јесте до које мере ће бити потребно да се Бриселски споразум примени да би дошло до отварања поглавља 35, за које је, такође, нејасно на који начин би требало да се води и како би требало да изгледа. Али, то је нешто на чему превасходно инсистирају Немачка и неки јаки актери унутар ЕУ”, указује она.

С друге стране, питање унутрашњих проблема ЕУ увек је од примарног интересовања Брисела. Јоксимовићева, заправо, нема дилему да ће очекиване турбуленције после изборних резултата у Грчкој оставити трага и на наш регион. „Јер не постоји никакво дешавање у унутрашњим границама ЕУ које се значајно не одражава на земље кандидате за чланство у ЕУ и оне које су у преговорима. Напросто, то је систем спојених судова. Свака кризна ситуација у ЕУ – што смо видели и са економском кризом и са украјинском кризом – погађа и нас. А победа Сиризе може да доведе до тога да ЕУ своје капацитете фокусира на разговоре у вези са решавањем дуга Грчке и моделима изласка те земље из финансијске кризе. Таква врста фокусираности, која ће евидентно уследити, дефокусираће ЕУ са тема западног Балкана, па ће он на лествици приоритета вероватно пасти једну степеницу ниже”, каже и додаједа се украјинска криза „и даље заоштрава”, те да ће „расти притисци” на Србију да усагласи своју спољну политику са спољном политиком ЕУ.

Према речима Николе Јовановића, програмског директора Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, није од пресудног значаја када ће се отворити поједина поглавља, што смо видели на примеру Турске. „Кључно је да Србије неће приступити ЕУ у наредних осам година, у сваком случају.”

Он иначе сматра да су сви фактори на унутрашњој сцени минорни у односу на крупније геополитичке факторе, „који не иду у прилог Србији кад је реч о приступању ЕУ”.

„Победа Сиризе неће на дужи рок стабилизовати Грчку, нити Балкан, напротив. Заоштравање украјинске кризе ће одвратити енергију и политичку вољу ЕУ од Балкана, а отежаће положај српског председавања Оебсу”, оцењује Јовановић, који је био саветник Вука Јеремића док је председавао Генералном скупштином Уједињених нација.

Међутим, политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да можда и не би било тако лоше да Балкан и Србија падну на листи ЕУ приоритета, јер „нисмо ни имали много од ЕУ”.

За нас би, због поремећаја који би после победе Сиризе могли да уследе у Европи у вези са монетарном унијом, тржиштем, али и на разним другим пољима, свака озбиљна турбуленција, краткорочно гледано, била тешка. „Али дугорочно посматрано, можда би то за Србију и било добро. Јер видимо да је тај систем за нас опак, да нам ништа добро не доноси, ни економски ни геополитички, да смо стално под притиском”, оцењује Анђелковић.

Друга ствар је, како каже, то што сама дешавања у Грчкој заиста могу да изазову тектонске промене у читавој Европи, да се и у другим земљама такви процеси убрзају, и да се, „генерално, велики део грађана запита да ли евроатлантски и неолиберални концепти имају икаквог смисла и да ли то уопште доноси корист Европи”.