Препродати Имлек и „Књаз Милош”

„Дунав храна група”, у чијем власништву су српске компаније „Имлек”, „Млекара Суботица” „Бамби” и „Књаз Милош”, као и „Имлекове” млекаре у Републици Српској, Македонији и Црној Гори, јуче је добила новог газду – „Мид Европа партнерс”. Код нас је овај инвестициони фонд из Лондона, познат као бивши власник кабловског провајдера СББ-а, кога је прошле године продао америчкој инвестиционој компанији „Колберг Кравис Робертс” (ККР), на чијем челу се налази бивши шеф ЦИА Дејвид Петерус.  

За колико новца је продата „Дунав храна група” није речено. Саопштено је само да се закључивање трансакције очекује у првој половини ове године.

– Аквизиција „Дунав храна групе” показује нашу одлучност да наставимо да подржавамо развој водећих фирми у Србији и региону, након веома успешне инвестиције у „СББ-Телемах групу” – рекао је Роберт Кнор, партнер „Мид Европе” који води инвестиције за југоисточну Европу.

Српска групација се, како је додао, одлично уклапа у њихове инвестиционе критеријуме због водећих брендова и снажних тржишних позиција чланица групе.

У саопштењу је наведено да „Дунав храна” са преко 400 милиона евра укупног промета у 2014. години представља српског и регионалног лидера на тржишту млека и млечних производа, кондиторских артикала, као и минералне воде и енергетских пића.

Занимљиво је да је за „Салфордову” „Дунав храна групу” првобитно био заинтересован садашњи власник СББ, са којим се пре неколико месеци наводно разговарало о куповини. „Блумберг” је у мају прошле године објавио да „Дунав храна група” (већински власник пунионице воде „Књаз Милош”, „Имлека”, а преко њега посредно и „Бамбија” и „Млекаре Суботица”) преговара са фондом ККР да прода уделе у овим компанијама. Они су тада објавили на свом сајту „договор укључује целу групу компанија, а преговори би могли бити завршени за око две недеље” рекао је „Блумбергов” извор и додао да се већ ради на финансијском пакету. Тада се спекулисало да би трансакција могла да вреди око 600 милиона евра.

Зашто је одустао ККР, који је у овом региону већински власник „Јунајтед групе” (док је мањински остао у власништву Европске банке за обнову и развој) није познато. Чланице те групе су СББ у Србији, „Телемах” у Словенији и Босни и Херцеговини, као и „Тотал ТВ”. Нејасно је и то да ли је ово конкурисање за куповине истих компанија случајност, као и да ли су ове компаније на било који начин повезане. На такав траг могло би да упути то што, како пише у појединим медијима, Џорџ Сорош има власничке уделе и у једној и у другој.

 „Мид Европа партнерс” је инвестициони фонд фокусиран на централну Европу и Турску, са седиштем у Лондону и представништвима у Будимпешти, Истанбулу и Варшави. Од оснивања 1999. године руководио је укупним капиталом од 4,2 милијарде евра. Према писању медија, инвеститори у фонду су многе водеће светске осигуравајуће куће, банке и пензиони фондови. Тренутно има власничке уделе у компанијама које се баве мобилном телефонијом у Литванији и Летонији (Bite), фиксном телефонијом и интернетом у Мађарској (Invitel), лабораторијском дијагностиком у Словачкој и Чешкој (Alfa medical), производњом витамина и минерала (Walmark) туризмом у Пољској, транспортом у Мађарској....

О плановима са „Дунав храна групом” се путем саопштења нису изјашњавали. Али требало би подсетити да је „Салфорд” практично први инвестициони фонд који је стигао на ово тржиште и од тренутка када су купили прве компаније у јавности се стално спекулисало када ће наступити моменат да су довољно зарадили, што значи да ће све купљено да препродају.

За Фонд се везивало име и Бориса Березовског, познатог руског тајкуна који је у међувремену преминуо. Пре неколико година чак је и руско тужилаштво затражило од овдашњих власти да се блокира располагање акцијама „Дунав храна групе”, али цело правно замешатељство око тога није дуго трајало.

Продаја „Имлека” била је једна од првих приватизација у Србији и ову млекару је, кроз модел интерне докапитализације, купио инвестициони „Салфорд” 2003. године. То је била приватизација по старом закону када се фирма могла купити без тендера и аукције. Потом је преко „Имлека” наставио куповину млекара по Србији. Следећа на листи је била суботичка, а потом и Новосадска млекара, коју је нови власник затворио. Уследила је куповина млекаре „Импаз” у Зајечару и Земунске млекаре. Инвестициони фонд „Салфорд” је у борби за куповину „Књаза Милоша” надиграо познатог кошаркаша Владу Дивца, јер је убедио акционаре ове пунионице воде да баш код њиховог брокера депонују акције. Ту трансакцију „водио” је бизнисмен Милан Беко, који је иначе члан управног одбора „Дунав храна групе”. Нови власници аранђеловачке пуниоце воде касније су се вајкали да су „Књаза” преплатили, јер су малим акционарима морали да плате 200 милиона евра и да им је толики трошак касније кварио билансе. Све остале компаније које су купили добро су пословале, а само је „Књаз” оптерећивала почетно плаћена висока цена. Управо су куповину „Књаза” наводили као разлог што не могу целу групу компанија да препродају, односно да нађу новог газду.

Подсећања ради у пролеће 2012. године „Имлек” је саопштио да две млекаре продаје холандској „Кампини”, али су убрзо рекли да од посла нема ништа, јер се нису споразумели око свих детаља. После млекара уследила је и куповина једног од најбољих кондиторских брендова, пожаревачког „Бамбија” и још једне фабрике у Банату.