Признала је наука, али не и држава

Сремска Митровица – Пољопривредни факултет у Новом Саду увео је праксу да на почетку нове године одаје признања женама власницама пољопривредних газдинстава у Војводини које су у протеклој години оствариле резултате по европским мерилима. Награђено је пет жена, а једина власница пољопривредног газдинства у Срему и најмлађа међу њима је Станија Рогуља из Чалме код Сремске Митровице, којој је уручено признање за врхунске резултате у производњи житарица и тову свиња.

Станија је рођена у Чалми пре 34 године у породици Пејаковић. Удала се у свом селу за десет година старијег Бранислава Рогуљу, војно лице са којим има синове Бошка од 15 година и Ђорђа од 11. Завршила је економско-трговачку школу и одлучила да ради на имању од 20 хектара, чији је власник „један кроз један”. Почела је 2003. године да озбиљније ради на производњи хране.

– Имала сам тада толико уштеђевине да сам купила девет назимица. Муж баш и није био за то. Он има солидну плату. Нисам морала да ризикујем, али сам ипак одлучила, па шта буде... У почетку сам имала два турнуса годишње, сада имам три. Од зарада на тову свиња сам изградила савремено товилиште. Прво сам у товилиште увела изолацију да свињама зими буде топло, па тек онда сам почела да сређујем кућу – прича нам Станија.

Наша саговорница данас има најсавременије товилиште, баш онакво какве је виђала у Немачкој, у Бремену. Но, ни то јој није помогло да добије субвенције, иако је више пута покушавала, од општине до државе.

– Желела сам да имам четири турнуса товљеника годишње, али сам свуд одбијена. У исто време субвенције су добијали и они који су у захтеву дали само обећање да ће набавити свиње и изградити оборе. Зна се да су сви ти припадали некој од политичких група, а ја никоме – искрена је Станија.

Јесенас је на њеним њивама било 12 тона сувог зрна кукуруза по хектару, а то је скоро три пута више од просека у Србији, или за три тоне више од просека у најразвијенијем делу Европе. Шећерне репе је имала (на три хектара) 80 тона по хектару, што је скоро 30 тона изнад лањског просека у Србији. Репа је била високог квалитета са слашћу изнад 15 одсто и нечистоћом мањом од 20 процената. И соја јој је добро родила, на три хектара је имала око 12 тона.

– Све што произведем на мојим њивама употребим за тов свиња. Од зараде полако осавремењавам механизацију. Набавила сам велики амерички трактор од 110 коња, а сада купујем прикључне машине. Углавном га „терам” ја, али и муж све више. Ова машина је авион на земљи. Чита њиву као књигу ђак – говори са задовољством Станија.

Станија користи стручну литературу, учествује на разним семинарима, па чак и као предавач. Њено предавање под називом „Биосигурносне мере на породичној фарми свиња” ушло је у књигу стручних предавања Ветеринарског института у Новом Саду, која је штампана поводом заједничке акције Србије и Хрватске у спречавању међуграничног ширења свињске куге.