Американци полудели за „Америчким снајперистом”

Филм „Амерички снајпериста” већ три викенда убира највећу зараду у америчким биоскопима, истовремено изазивајући опречне реакције у поново покренутој националној дебати о ветеранима и рату у Ираку.

Биографска ратна драма, у режији Клинта Иствуда (85), о најсмртоноснијем америчком снајперисти, инкасирала је минулог викенда, када је одиграна и финална утакмица америчког фудбала – популарни „Супербоул”, чак 31,9 милиона долара, чиме је укупна зарада од продаје карата увећана на 250 милиона долара. По томе се ово остварење разликује од других филмова посвећених ирачком рату који су неславно прошли на благајнама упркос познатим глумачким именима и позитивној критици.

Расправе које прате овај блокбастер, чије ће приказивање у Србији почети 19. фебруара под називом „Снајпериста”, свакако иду наруку подизању његове гледаности. Критике и коментари крећу се у распону од тога да је то можда најбољи амерички ратни филм свих времена, до мишљења која га сматрају ратном пропагандом и у њему виде глорификовање насиља и исламофобије. За једне је „Амерички снајпериста” патриотски и бескомпромисан, други га оспоравају као поједностављен и расистички (главни јунак Ирачане ословљава са „дивљаци”).

Сценарио се заснива на аутобиографији Криса Кајла, бившег припадника специјалне јединице америчке морнарице зване „Фоке”, (игра га Бредли Купер, док лик његове супруге тумачи Сијена Милер), иначе познатог као најсмртоноснијег снајперисте у америчкој војној историји, са 160 потврђених убистава. Да то ипак није само пука екранизација књиге, сведоче и замерке да у филму постоје епизоде о којима у књизи нема ни речи (на пример, сцена у којој снајпериста убија дечака и његову мајку).   

Одговарајући на негативне критике, редитељ Иствуд навео је да је реч о антиратном филму који показује шта рат чини породици и људима који морају да се врате цивилном животу. Иако није филмски критичар, и Мишел Обама, прва дама САД, позитивно се изјаснила о остварењу рекавши да је реч о сложеном, емотивном приказу ратног ветерана и његове породице. На истој, позитивној линији мишљења је, изгледа, и Америчка академија за филм која је „Снајперисту” номиновала за Оскара у шест категорија, међу којима и за најбољи филм и главну мушку улогу. 

С друге стране, Америчко-арапски комитет за борбу против дискриминације тврди да су се претње Арапима и муслиманима у САД утростручиле од почетка приказивања филма, што се види и у порасту говора мржње на друштвеним мрежама. Представници комитета писали су редитељу и главном глумцу тражећи помоћ:

„Хоћемо да Иствуд и Купер позову да се њихов филм не користи као повод за објаву мржње и нетрпељивости.”

Такође, „Амерички снајпериста” је после само недељу дана приказивања скинут са репертоара у Багдаду, јер како пише „Ју-Ес-Еј тудеј”, менаџмент биоскопа сматра да се њиме велича убиство више од 160 муслимана.

----------------------------------

Наслов у функцији патриотизма

У коментарима на филм наводи се да је његовом досадашњем успеху допринео патриотизам и да је и реч „амерички” из наслова такође у функцији патриотизма. Према подацима Америчког института за филм, од 1896. до 1970. чак 191 филм произведен у САД имао је у наслову реч „амерички”, док је 63 у називу имало „Америка”. Тај тренд актуелан је и последњих година са остварењима „Америчка пита”, „Америчка лепота”, „Америчка превара”…