Преглед главу чува

Гинеколог онколог, професорка Весна Кесић своја предавања о опасностима рака грлића материце, од којег сваке године у Србији умре око 500 жена, у то у најбољим, средњим годинама, увек заврши реченицом: „Само један преглед може вам спасти живот!”

Наше жене, међутим, као да нису свесне овог једноставног савета, колико је важно отићи бар једном у три године на гинеколошки преглед. За неке жене то је питање живота и смрти. Србија се у Европи налази на првом месту по стопи оболевања од овог рака и годишње у нашој земљи оболи између 1.400 и 1.500 жена. Главни разлог високе стопе оболевања јесте одсуство навике наших жена да иду гинекологу.

– Најважнији фактор ризика јесу инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), који се преноси сексуалним контактом, мада сваки контакт кожом, а не само сексуални однос, може да пренесе заразу. Да би инфекција овим вирусом довела до настанка рака грлића материце неопходни су, међутим, и други фактори међу којима су најважнији пушење и ослабљен имуни систем. На срећу, имуни систем већине људи избори се против ХПВ инфекције у року од 24 месеца и од 10.000 инфицираних особа само ће петнаест оболети. Проблем постоји код особа које живе под продуженим стресом, лоше се хране, код којих су године тешког живота и миграција ослабиле имунитет, јер њихов организам не може да се избори са инфекцијом – објашњава за „Политику” професорка др Весна Кесић, са Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, иначе саветник министра за превенцију и рану детекцију рака грлића материце.

Најважније је препознати прве знаке инфекције, а генитални папилома вирус у овом случају „услов је без којег се не може”, дакле без којег се болест не би појавила. Нажалост, код нас су многи склони да чекају да брадавице на гениталним органима или неке друге промене прођу саме од себе.

Како се испољава инфекција ХПВ?

Код мушкараца и жена инфицираних овим вирусом најчешће нема видљивих промена. Код типова вируса ниског ризика промене се појављују на гениталним пределима у виду брадавица, које зовемо кондиломима. То су израштаји који могу бити различите величине, од веома малих, величине зрна проса, до великих неравних формација. Ови израштаји су обично меки, ружичасти или бели. Често се налазе у околним пределима, према чмару. Ове промене су углавном безболне, али могу сметати или дати непријатне симптоме као што су свраб и пецкање.

Инфекције изазване типовима високог ризика такође могу бити испољене као брадавице, али су, како објашњава др Кесић, чешће тек микроскопски видљиве и могу се открити Папаниколау тестом и колпоскопским прегледом. Ове промене не дају никакве тегобе и у већини случајева су пролазне. Само ХПВ инфекције које дуго трају могу довести до промена из којих касније могу настати претканцерозна стања и рак.

Врло је важно знати да свака особа која има инфекцију ХПВ вирусом може да је пренесе на партнера. Обично се када код једне особе постоје кондиломи предложи да и партнер оде на преглед.

Мали, некомпликовани кондиломи могу успешно да се лече хемијским средствима, али када је потребно и хируршки – терапија са течним азотом или азот оксидулом (криотерапија) поготово је корисна код већих кондилома. За проширене промене и брадавице које су отпорне на другу терапију најбоља је примена ласера у општој анестезији. Др Весна Кесић тврди да је ово лечење безболно и некомпликовано, али да је истина да се проблем често враћа.

– Вирус се налази на целој површини коже или слузокоже, а не само у брадавицама и због тога се код особа које имају слабију отпорност, које су изложене стресу, физичким напорима, онима који се нездраво хране, може десити да се после неколико недеља или чак раније поново појаве нове брадавице на местима на којима их раније није било – објашњава докторка.

Осим сифилиса и гонореје, листа микроорганизама који се преносе полним путем је дуга и на њој су, поред хуманих папилома вируса, и цитомегаловирус, херпес симплекс, тип један и два, хламидија трахоматис, стрептокок групе Бе, трихомонас, вируси хепатитиса и вирус ХИВ-а.

Др Кесић указује да су на основу скорашњег испитивања које су урадили на ГАК-у у Вишеградској добијени подаци да више од половине испитаних жена није било на гинеколошком прегледу током последње две и више година. Упитане за разлоге неодласка на преглед 20 одсто жена наводи да нема проблеме и да стога не треба да иду на преглед, 14,3 одстожена је рекло да су лење да оду на преглед, а 9,4одсто је било уплашено од прегледа.