Велика борба за Велики рат

Колико је Србију коштало обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата и које су активности спроведене у вези са тим? Ова два наизглед једноставна питања на која прецизан одговор од надлежних ни после вишедневног чекања нисмо добили, указала су да наша држава заправо и не зна коме је и колико тачно пара дала за обележавање једног века од Великог рата.

Питања смо упутили на адресе Председништва и Владе Републике Србије, као и три ресорна министарства. На прво нисмо добили јасан одговор, а на другом нас је сачекала какофонија из које се разабира да постоји више државних програма обележавања свечаности везаних за Први светски рат, као и да су Председништво и Влада Србије о питању обележавања годишњице Великог рата имали различита виђења.

Коначно, нико није знао да објасни због чега је Министарство културе и информисања преузело вођство у пословима израде плана активности и расподеле новца из буџета, поред Одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата, којим руководи председник Србије, и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које се бави неговањем традиција ослободилачких ратова Србије. Непознаница је и како ће тај државни програм изгледати до краја периода у којем бројне европске земље обележавају годишњицу Великог рата, односно до 2018. године.

Два документа, Програм активности обележавања јубилеја Великог рата за 2014. годину и Акт о распореду средстава за обележавање сто година од Првог светског рата у 2014. години, обједињују програм активности неколико министарстава и укупна средства које су у те сврхе утрошили. У покушају да до њих дођемо, из Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Србије упућени смо на Министарство културе и информисања, јер радна група овог министарства израдила је програм активности. Они су, такође, били задужени и за спровођење активности у вези са поменутим актом, то јест за расподелу и контролу трошења новца. Разјашњење нам је било потребно и у вези са планом рада Министарства културе за 2013. годину, доступном на њиховом званичном сајту, на којем је поред имена пројекта Институционално представљање културе поводом обележавања јубилеја 100 година од Првог светског рата, у рубрици „износ финансирања” уписана цифра од 620.000.000 динара. Још само једна рубрика стоји поред овог износа, „очекивани резултати”, а у њој је наведено: „представљена врхунска дела културе и уметности Србије на међународном плану, успостављена значајна институционална сарадња у области културе, унапређени билатерални односи са другим земљама у области културе и створена афирмативна слика о Републици Србији у односу на стереотипне представе, у међународној јавности, везане за место Србије у Првом светском рату”.

Из Министарства културе на наша питања и молбу да нас споје са одговарајућим саговорником, добили смо одговор у две реченице. Прва је: „Закључком владе 05 број 401-5917/2014 од 19. јуна2014. усвојен је Акт о распореду средстава за обележавање сто година од Првог светског рата у 2014. години.” Друга гласи: „Програм обележавања можете пронаћи на www.srbijapamti.rs.”

Али, ту није крај. Одбор за обележавање стогодишњице Великог рата, са председником Србије Томиславом Николићем на челу, који је требало да координира државне церемоније и манифестације, није имао ниједну седницу и данас постоји само на папиру. То за наш лист тврди координатор одбора Радослав Павловић, саветник председника Републике Србије за културу. Са иницијативом Председништва да одбор буде основан, 2013. године влади је поднет и програм обележавања годишњице Првог светског рата, од 2014. до 2018. године.

– Тај програм рађен је четири месеца, у сарадњи са различитим министарствима, рада и социјалне политике, културе, просвете, Српском академијом наука и уметности, Институтом за савремену историју, Архивом Србије... Направљена је и комуникација са Руском федерацијом, Аустријом, Француском и Италијом како би заједно радили на појединим пројектима. Требало је да са два пројекта прошле године учествујемо у државном обележавању стогодишњице Великог рата у Француској. Међутим, до данас нисмо добили никакав одговор од владе, ни добро је, ни није добро, ни скупо је, ни није скупо – каже Павловић.

У кабинету председника Србије речено нам је да он, практично, не руководи државним одбором и да је, колико знају, ту улогу преузео министар културе Иван Тасовац.

– Томислав Николић је учествовао у државним церемонијама везаним за Први светски рат, на које је био позиван и то ће наравно радити и убудуће, али није учествовао и у њиховој организацији, иако је то било у плану – каже Павловић.

Осим овог из Председништва, постоји и неколико важећих програма обележавања значајног јубилеја. На сајту на који смо упућени, „Србија памти”, објашњено је да је Програм обележавања јубилеја Првог светског рата (1914–1918), „резултат активности министарстава Владе Републике Србије и бројних установа културе, института, универзитета, организација цивилног друштва, стручњака и стваралаца”.

Ту је затим „Државни програм”. У писаним одговорима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за наш лист, наводи се да ово министарство „спроводи државни програм који усваја влада” и на основу којег су прошле године реализовали церемоније везане за Први светски рат. Тај државни програм, како је даље наведено, влади предлаже Одбор владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Дакле, још један, посебан одбор и још један програм.

С друге стране, у Министарству одбране наводе да су они учествовали са укупно 21 активношћу у Програму активности обележавања јубилеја Великог рата за 2014. годину, који је, на предлог ресорних министарстава, међу којима је и њихово, израдила радна група за обележавање стогодишњице Првог светског рата Министарства културе и информисања. И испод овог и испод програма који се помиње на сајту „Србија памти” потписано је Министарство културе, али су им називи различити.

„Осим тога, наређењем министра одбране за обележавање стогодишњице Првог светског рата у 2014. години, дефинисано је 45 активности за обележавање јубилеја на нивоу Министарства одбране и Војске Србије ”, пише у одговорима „Политици”.

Вратимо се сајту на који смо упућени. На страници „Србија памти” свега две рубрике, догађаји и активности, садрже податке о учињеном и планираном везаном за Први светски рат. У рубрици „догађаји” побројане су само изложбе посвећене Великом рату које ће бити отворене до априла 2015. године. У рубрици „активности” налазе се кратке информације о девет публикација, десет филмова и ТВ серија, десет научних скупова, девет истраживања и изложби, све, наравно, у вези са тематиком Првог светског рата, као и информације о седам објеката и споменика везаних за овај период (1914–1918), који ће бити конзервирани. Србија памти. На државном нивоу.

------------------------------------------------------

Колико су потрошила министарства рада и одбране

Прошле године, обележавајући век од почетка Првог светског рата, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потрошило је 11.113.000 динара за обележавање значајних датума везаних за Први светски рат За организацију државних церемонија са пригодним музичко-сценским приказима којима је обележена стогодишњица пет важних датума Великог рата утрошено је 10.953.000 динара. Ово министарство планира у 2015. години да обележи годишњицу искрцавања на Крф и Видо. За обележавање значајних датума издвојиће ове године 6.900.000.

Министарство одбране из буџета је добило 70.995.500 динара, од чега је на активности државног програма обележавања почетка Великог рата потрошило 22.124.457 динара, а остатак је враћен у републичку касу. Војна парада „Корак победника”, којом је обележено 70 година од ослобођења Београда и век од почетка Првог светског рата, није финансирана овим, већ средствима из војног буџета, али се не наводи у ком износу.Антрфиле 2

------------------------------------------------------

Ангажовање медија – преко приватне агенције

Једино је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставило податке колико је новца утрошило за медијску промоцију активности везаних за обележавање значајних годишњица Великог рата. Ово министарство утрошило је 2.221.440 динара за пропагандне активности, односно штампање брошура о Церској и Колубарској бици прошле године. Плаћене брошуре објављене су у недељницима „Нин”, „Време” и „Печат”. Посао израде брошуре није директно додељен медијима, већ приватној агенцији, а медијима је плаћено само за инсертовање додатака. За 2015. годину планирају да финансирају израду брошура везаних за повлачење преко Албаније, за шта ће бити издвојено 1.800.000 динара.