Шабић одговара Лазанском: Против залуђивања јавности

У јучерашњој „Политици” г. Лазански je објавио да је, што се њега тиче, наша полемика завршена. Иако је, зна се, противно елементарним правилима полемике да је завршава онај ко је започне, ја се потпуно слажем с тим. Сходно томе, мој текст није никакав наставак полемике, већ просто последица моје обавезе да спречим да јучерашњи галиматијас некомпетентних „правних” тумачења г. Лазанског и инсинуација и увреда на мој рачун „гарниран импресивном” фотографијом г. Лазанског, „после лета на ’миг-у’” као и „важном” информацијом о „посети америчкој крстарици”, допринесе даљем залуђивању јавности.

С тим у вези, осврнућу се на три питања.

Прво, има ли повереник за информације право да одлучи да се јавности ставе на располагање информације које су формално означене као поверљиве? Неспорно. Наравно, не по „укусу” г. Лазанског већ „само” по закону (чл. 26 и 28. ЗСПИЈЗ и чл. 25 ЗТП).

Друго, да ли је повереник наложио декласификацију? Кад је предмет поступка пред повереником поверљив документ или информација, а он након спроведеног поступка по жалби и утврђених чињеница одлучи да се учини доступним јавности, та одлука повереника је основ за декласификацију. Повереник не доноси никакву посебну одлуку о декласификацији нити је он врши. Декласификацију врши, дужан је да то учини, орган коме је повереник наложио да информацију учини доступном. (чл. 25 Закона о тајности података). Ово до сада, укључујући и Министарство одбране, никад није било спорно. Само илустрације ради, поменућу одлуку повереника из 2012. у поступку у коме је предмет интересовања јавности био извештај о ревизији финансијског пословања Министарства одбране. Министарство је ускратило тражиоцу овај документ позивајући се на „поверљивост”. По спроведеном поступку по жалби повереник је наложио да се документ учини доступним тражиоцу. Не у целости, јер је наложио и да се низ одређених информација заштити те и да и даље остану недоступне за јавност. Министарство је након тога спровело одговарајућу декласификацију, дало тражени документ (уз поменуте резерве) тражиоцу и о томе обавестило повереника. Министар који је тада сматрао да треба доследно поштовати закон био је Александар Вучић.

И треће, да ли су информације које су биле предмет интересовања Бете од стране Министарства одбране или Војске Србије, икада учињене доступним јавности?

Поводом чињенице да је он сам својевремено објавио и много деликатније информације (о неспособности за лет комплетне наше гарнитуре апарата „миг-21” и „миг-29”), г. Лазански „објашњава” да те информације није добио од Министарства, већ да су резултат његовог „истраживања”. Хајде да, за ову прилику, прихватимо „објашњење”, иако је мало вероватно да би му га и рођена мајка прихватила. И да претпоставимо да и нпр. информације, ко је конкретно у име Бете био подносилац захтева није добио у Министарству него су оне резултат некаквог „истраживања”.

А као одговор на питање да ли су информације какве је тражила Бета, од стране Министарства одбране или Војске Србије до сада чињене доступним јавности, довољан је цитат (и на интернету доступне) само једне изјаве некадашњег заменика команданта ваздухопловства: „’Миг-29’ (регистарског броја 18105) је ремонтован и распоређен у 204. авијацијску базу 25. маја 2008. године. Авион је тада добио дозволу за 10 година употребе и 700 часова налета, од тада је летео 75 часова у 145 летова. Колега Р. Р. је био изузетан пилот имао је више од 900 часова налета у каријери, од тога 300 на ’миг-у’, само у овој години више од 20 сати што је сасвим довољан број сати.”

Повереник за информације