Последњи танго Кристине Киршнер

Мртви људи не говоре, али је неразјашњена смрт аргентинског тужиоца натерала целу земљу да проговори. Откако је пронађен мртав 18. јануара, белешке и извештаји Алберта Нисмана не престају да узбуђују јавност и да компромитују власт у Аргентини. Најновији заплет одјекнуо је као још једна бомба: у стану мртвог специјалног тужиоца је у канти за ђубре пронађен налог за хапшење аргентинске председнице Кристине Киршнер и њеног министра спољних послова Ектора Тимермана. Истражна тужитељка Вивијана Фејн у понедељак је порекла да такав документ постоји, а затим је у уторак признала да су папири пронађени у смећу после Нисманове смрти, да би одмах затим „због притисака” узела годишњи одмор, док је председница Кристина Киршнер отпутовала у Кину са стотинак аргентинских бизнисмена…

Компликована прича неодољиво подсећа на латиноамеричке теленовеле са бескрајним и невероватним заплетима, али ово није сапуница, јер је мртви тужилац десет година водио кривичну истрагу о терористичком нападу на израелски центар у Буенос Ајресу у коме је 1994. године погинуло 85 особа. Четири дана пред смрт Нисман је оптужио председницу Киршнер и друге високе функционере да су са Ираном склопили споразум да штите највише иранске званичнике повезане са нападом од пре двадесет година у замену за уносне трговинске послове.

У питању је била јефтина иранска нафта у замену за аргентинско жито и месо. А Аргентина је требало да прикрије улогу Техерана у терористичком нападу на израелску институцију у центру Буенос Ајреса. Тог јутра када је његово тело пронађено у стану требало је да свој извештај и оптужбе представи пред конгресом. И да образложи тешке оптужбе на рачун председнице.

После његове смрти, догађаји су се додатно гомилали. Из Ружичасте палате на Мајском тргу (председничка кућа у Буенос Ајресу) стизала су опречна саопштења. Прво да је Нисман извршио самоубиство, а одмах затим да га је неко убио, а тај неко је хтео да изгледа као да је то учињено по налогу врха власти да би додатно заварао своје трагове.

Сама Киршнерова осавременила је аргентински танго низом непредвиђених корака. Објавила је распуштање домаћих обавештајних служби и стварање нових, устала је из инвалидских колица у којима је због повреде скочног зглоба пред Божић дочекала тужиочеву смрт и на дан када је у смећу пронађен Нисманов налог за њено хапшење, отпутовала је у Пекинг, одакле стижу фотографије њеног сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом. Оптужбе да је настојала да заташка умешаност Ирана у замену за трговинске погодности председница назива „апсурдним”.

Опозициони лист „Кларин” први је објавио факсимил Нисмановог налога за притвор председнице. А у јучерашњем броју, „Кларин”, коме је због претходних проблема са властима и неразјашњених финансијских односа претило затварање, хвали се како су његов извештај преузеле све светске новине: „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост”, „Волстрит џорнал”…

Нисмана је пре десет година за специјалног државног тужиоца поставио покојни супруг Кристине Фернандес, тадашњи председник Аргентине Нестор Киршнер, да би руководио истрагом бомбашког напада.

Он је уживао велико поверење власти у Аргентини, где је важио за озбиљног, вредног и упорног истражитеља. До разлаза је дошло тек пошто је Нисман сазнао за наводне тајне уговоре између Буенос Ајреса и Техерана, о чему се опширно говори у извештају на 300 страница, који је такође у целини објављен после његове смрти. Као доказе за своје тврдње, Нисман у извештају наводи делове транскрипта појединих телефонских разговора између буеносајреских и техеранских званичника.

Јасно је да су многе обавештајне службе, а не само аргентинске, биле заинтересоване да се истрага терористичког напада убрза и комплетира. Вашингтон је, на пример, послао хиљаде дипломатских депеша у вези са истрагом бомбашког напада, на шта подсећа новинар Сантјаго О’Донел, коме је Џулијан Асанж предао 2.500 кабловских депеша с тим у вези.

„Америчка амбасада у Буенос Ајресу трасирала је пут којим треба да иде истрага овог терористичког напада”, рекао је јуче за мадридски „Мундо” О’Донел.

Ко је убио Алберта Нисмана? Кад се и ако се икад буде сазнао одговор на ово питање, биће јасније и ко је и зашто одуговлачио са истрагом атентата у Буенос Ајресу који се десио пре више од двадесет година.

Засад су двојица тужилаца одбили да преузму истрагу смрти Алберта Нисмана, а поједини званичници још се држе тврдње да је Нисман сам себи пресудио. Ова верзија тешко пије воду, јер Нисман је био левак, а погођен је пиштољем у десну слепоочницу, сам тужилац је неки дан пре смрти упозоравао да може бити убијен, новинар који је први ушао у његов стан побегао је у Израел…

Крајем године Аргентину чекају избори. По уставу, председник Аргентине не може да буде на челу државе у узастопним мандатима. Кристина Киршнер не може поново да се кандидује за председницу. Да би почела било каква истрага против ње, Конгрес би прво морао да јој укине имунитет. Примећено је и да се аргентински папа Фрања о целом овом случају још није изјаснио. Сва је прилика да ће овај танго у Буенос Ајресу, који се гледа помно из Вашингтона, Израела, Техерана, трајати бар до краја године.