Универзитет против отпуштања и платних разреда

Високо образовање мора да буде изузето из владиног плана рационализације броја запослених у јавном сектору, иначе ће у супротном бити онемогућено функционисање универзитета, а довели би се у питање и поједини студијски програми који не би могли да добију поновну акредитацију. Како је речено на јучерашњој седници Сената УБ – и увођење платних разреда не би смело да се односи на високо школство због посебности финансирања према броју студената, а не према броју запослених.

Како је речено, Министарство просвете тренутно утврђује тачан број запослених.

– Ми не чувамо статус кво, већ постоје оправдани разлози за овакав наш став, јер постоје огромне могућности на другим странама. Ако јавна предузећа не иду у првом кругу, где има разлога за рационализацију, зашто би ишло и високо образовање где нема разлога за то – рекао је државни секретар др Александар Белић и подсетио да наука има посебан статус, јер је изузета из ограничења у погледу запошљавања како не би дошло до одлива мозгова, као и да овде већ постоје платни разреди.

Он је рекао да сигурно постоје могућности за уштеду, али не у предвиђеном обиму од 6,5 одсто запослених (у односу на децембар 2013. године), чак и под условом да четири одсто оде у пензију. По његовом мишљењу, смањење броја запослених могуће је спровести једино на помоћном особљу, што би онда довело у питање функционисање универзитета.

– Ми на Машинском факултету већ имамо минус 12 одсто кадрова и шипак ћу да смањим за још 6,5. Ова држава мора да укапира да универзитет није јавно предузеће, већ најуређенији систем са 90.000 људи – сматра професор др Милорад Милованчевић, декан Машинског факултета.

Проректор за финансије професор др Миодраг Поповић каже да се заборавља и на чињеницу да универзитети, а поготову велики попут Београдског и Новосадског, нису финансирани 100 одсто из буџета, већ да имају и сопствене приходе и обавезе које измирују по том основу, као и особље које је потребно за обављање тих послова.

– Вишка запослених има на неколико факултета, али зато има и оних који су на граници подношљивости и одржавају наставу захваљујући ентузијазму наставника – рекао је Поповић.

Сенат је усвојио и план уписне политике за школску 2015/16. годину, по којој ће на Универзитету у Београду бити места за око 26.000 студената на свим нивоима студија (око 14.000 буџетских места).