Споразум са ЕУ тестира владу

Политички споразум који је Европска унија понудила Србији биће први тест за стабилност владе и први показатељ последица председничких избора на односе у владајућој коалицији. Наиме, споразум који је јуче стигао у Београд, како је речено у кабинету вицепремијера Божидара Ђелића, требало би да буде потписан и објављен у четвртак, пошто потпредседник добије овлашћење владе да то учини. Иако је скоро извесно да ће Ђелић потребно овлашћење добити, што је и сам јуче потврдио, јер министри ДС-а и Г17 плус у свако доба могу да прегласају „народњаке”, оно што ће се догађати током тог једнодневног усаглашавања ставова у коалицији могло би да буде лакмус тест за период који је пред нама.

Како сада ствари стоје, циљ Демократске странке је да споразум, како процедура и предвиђа, прво „прогура” кроз владине одборе, а онда да га достави влади на гласање. Седница владе и гласање о споразуму, ако не буде могло другачије, с обзиром на то да влада редовне седнице има четвртком, биће одржани, како сазнајемо, телефонски.  

Извори „Политике” у ДСС-у и јуче су потврђивали да премијеров блок не одступа од захтева да се пре усвајања било каквог споразума њихови коалициони партнери обавежу да ће слање Мисије ЕУ на Косово мимо Савета безбедности УН сматрати кршењем парафираног ССП.

У ДСС-у су, тврди исти извор, свесни да одлуку о потписивању споразума, како политичког, тако и Споразума о стабилизацији и придруживању, министри ДС и Г17 плус могу да донесу прегласавањем, али ако ће прегласавање постати пракса за доношење одлука у влади, каже наш саговорник, врло вероватно је да ће се ускоро ићи на парламентарне изборе.

И док ССП по својој природи захтева ратификацију у парламенту, што ће ДСС-у омогућити да га блокирају ако буду хтели и имали подршку радикала за то, за политички споразум који ће прекосутра највероватније бити потписан нема те препреке. Наиме, како је јуче објаснио за „Политику” Владимир Тодорић, правни саветник вицепремијера Ђелића, овај споразум не захтева ратификацију јер у њему нема ничега што би представљало обавезу за Србију. Слично објашњење, али са мање сигурности, јуче је дао и сам Ђелић, али је он рекао да „није сигуран” да ли је политички споразум са ЕУ, пошто буде потписан уопште потребно ратификовати у скупштини.   

Па, опет, уз све тихе претње, народњачки блок јуче се трудио да увери јавност да до оваквих ломова, макар у скорије време, неће доћи.

Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић,  изјавио је да је владајућа коалиција стабилна и да је „битно да функционишемо (коалиција) као и пре избора, а тако ће се наставити и даље”. Он је додао да, за сада, сви партнери који су у коалицији, све четири странке, немају намеру да „руше” коалицију.

И потпредседница НС Дубравка Филиповски јуче је изјавила да не очекује да ће бити угрожен опстанак Владе Србије након победе Тадића и додала да „у овом тренутку није чула да је било ко изразио жељу да напусти владу”. Она је навела да предмет спорења могу бити крупна политичка питања у вези са ССП, односно политички споразум са ЕУ.

Да ни ДС, ношен таласом Тадићевог изборног резултата, такође нема намеру да одступи показале су јуче и изјаве функционера овог блока. Вицепремијер Ђелић јуче је рекао да није разговарао са премијером о потписивању политичког споразума, али да очекује да ће добити неопходно овлашћење владе. Он је оценио да после „референдумског избора” на коме је Србија „одлучила да жели да иде европским путем”, ниједна странка неће моћи да се противи потписивању споразума, поготово што је тај споразум, како је нагласио, у потпуности у сагласности са последњом резолуцијом Скупштине Србије о Косову и Метохији.

Да ће европске интеграције бити питање које ће одлучити судбину владе сматрају и у Г17 плус. Шеф Информативне службе Г17 плус Никола Папак изјавио је да ће влада успешно функционисати само ако Србија настави европске интеграције и потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Он је додао да ће се у наредним данима видети да ли и остали коалициони партнери у Влади Србије имају исти став о том питању као и Г17 плус.

Иако је већ током изборне ноћи постало јасно да ће ДС покушати да капитализује Тадићеву победу, може се очекивати да тензије подигнуте током избора наредних дана ипак помало спласну.

Сасвим разумљиво, ако се има у виду високи изборни резултат радикала и процена да ДС, упркос Тадићевим резултату, још не може да направи владајућу већину без ДСС-а. 

„Због великог броја гласова које је освојио Николић, ДС није сигуран да би после нових парламентарних избора могао формирати владу без ДСС-а, а ДСС је забринут због приметног опадања подршке коју добија на изборима”, оценио је јуче и аналитичар Ђорђе Вукадиновић, а пренеле агенције.

Вукадиновић сматра да ће ДС вероватно захтевати прерасподелу моћи и да ће један део ДС и њему наклоњене јавности сигурно захтевати расписивање парламентарних избора, али да ће због несигурности у исход парламентарних избора ипак бити постигнут компромис.

Да ће врх ДС вршити притисак да се односи са ДСС-ом преиспитају сматра и политиколог Зоран Стојиљковић, и то „чак и по цену ванредних парламентарних избора”. Он је рекао агенцији Бета да очекује да ће европски званичници, с друге стране, вршити притисак да се одржи политичко јединство у Влади Србије. „Опстанак владе зависи и од тога да ли ће министри из Г17 плус и Демократске странке наставити да прегласавају своје колеге из ДСС-а”, оценио је он.

Стојиљковић је навео и да је пред нама период „високе политичке температуре”, а у изборној ноћи било је аналитичара који су предвиђали и нестанак ДСС-а са политичке сцене. Међутим, о овој могућој последици последњих догађаја може се, слажу се аналитичари, говорити ипак на мало дуже стазе.Коштуничин коалициони капацитет, како процењује и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, још сачуван, јер је у позицији да може да иде и са радикалима и са демократама.

Ипак, сада је много мање вероватно да би радикали пристали да праве владу са ДСС-ом без нових парламентарних избора.