Боб Марли је и данас утицајан

Живот је дугачак пут са много знакова. Зато, пробудите се и живите, говорио је најзначајнији јамајчански музичар Боб Марли, који је рођен на данашњи дан пре седам деценија. Иако је преминуо у 36. години од последица рака, и данас, више од три деценије после смрти, његов утицај је огроман. Постхумно је овенчан „Гремијем” за животно дело, увршћен у Рокенрол хол славних, награђен звездом на холивудском Булевару славних, према „Ролингстоуну” заузима 11. место на листи 100 највећих уметника свих времена, плоча „Exodus” је, по писању „Тајму”, најбољи албум свих времена, а његова песма „One Love”, у избору Би-Би-Сија, проглашена је химном 20. века. За мање од 20 година објавио је 13 студијских албума, постао један од најцењенијих кантаутора не само реге музике, постао гласноговорник генерације, заштитник обесправљених...  

Најважнија улога Марлија, по оцени Вукашина Марковића, вође бенда „Ајри ФМ”, у томе је што је свет упознао са реге музиком:

– Када се мислило да се нема куд даље са музиком, појавио се човек који је свирао нешто још једноставније од блуза. Било би то као да је смислио смартфон. Мало је тога када говоримо о његовој музици што је „штанцовао”. Иако у његовом опусу има нечега што се не би могло окарактерисати топ квалитетом, ипак није било падова – сматра Марковић.

Марли је, према речима Момчила Бајагића Бајаге, био један од највећих музичара не само у регеу:
– Многи познати рок и поп музичари су обрађивали његове песме. Примера ради, Клептон је обрадио „I Shot The Sheriff”. Марли је имао толико дивних песама, али оно што је најважније умео је да направи лепу мелодију. Оно што су „Битлси” били за енглеску и светску музику, то је Марли био за јамајчанску. Иако је код њега био битан и социјални аспект и ангажованост, мене је Марлију најпре привукла музика – прича Бајага.

Марковић сматра да је за Марлијев успех кључан моменат у коме се појавио на сцени:

– Време је било погодно за такву музику, и за социјални аспект приче. Био је борац, попут Кастра на сцени. Иако сам одрастао на Марлију, све више имам утисак да је његова музичка величина занемарљива у односу на тренутак. Дакле, то је могао да буде и неко други – оцењује Марковић.

О Марлијевом значају сведочи и то што се и данас, 34 године након смрти, његове песме слушају и свирају, каже Бајага: 

– И млађе генерације знају све те Марлијеве песме, иако им можда није познато да их је он написао – прича наш саговорник који је пре 10 година обрадио „Redemption Song”, коју је у новој верзији назвао „Песма слободе”.

Одавно су, сматра Марковић, Марлијево име и заоставштина бренд:

– И данас има интереса за њим, јер је он, попут „Ратова звезда”, претворен у индустрију. Али, добро је да клинци то фурају, јер његов значај је огроман. Ако се неком допадне реге захваљујући Марлију, треба да настави да тражи даље, јер у „суседној кући” може да нађе нешто три пута боље.

Концерти и издања за рођендан

Поводом годишњице, кућа „Универзал” је, уз сагласност Марлијеве породице, за 17. фебруар најавила издавање блу-реј диска и ди-ви-дија „Easy Skanking in Boston ’78”, са до сад необјављеним концертним видео-материјалом са концерта у Бостону. До краја године најављено је још издања на којима ће се наћи материјали из приватне колекције Марлијеве породице.  

Рођендан Марлија биће прослављен концертима широм света, од Италије до Јамајке, као и у Београду, па тако у „Фесту” вечерас наступа бенд „Аман заман”, у КСТ-у „Дечја радост”, док у клубу „Sioux” свира „FC Apatride UTD”.