Водено ћебе гаси огањ

Чачак – Завод за интелектуалну својину Србије регистровао је ових дана патент Сретка Попадића (42), инжењера технологије из Чачка, под називом „Суперупијајући полимери у облику гела за гашење и спречавање ширења пожара”. Реч је о обојеном сувом праху, до којег је Попадић дошао после трогодишњег истраживања и проба, специјално формулишући мешавину вештачких материјала (полимера), реолошких адитива и угушћивача.

– Умешавање праха и воде одвија се у посебно конструисаном мешачу који се монтира на црево или хидрант. Иако додат у сасвим малој концентрацији, од 0,5 до 0,8 процената, прах повећава вискозитет воде и за кратко време преводи је у стање гела, који се користи за гашење и превентиву пожара материјала „класе А”. Тродимензионална структура гела спречава отицање воде са материјала који гори, а задржана вода смањује могућност поновног паљења – каже Сретко Попадић за „Политику”.

Изумитељ је пошао од чињенице да класичан начин гашења пожараводом има много недостатака. Огроман део воде неповратно отиче, уз тек делимично коришћење успут, а проливени вишак проузрокује поплаву испод нивоа ватре, еколошке и друге проблеме.

– За разлику од воде гел не подлеже великом распршењу, не испарава за време избацивања, заостаје на дрвећу и тек по надоласку ватре испољава свој ефекат. Он се наноси на растиње лево и десно дуж шумских путева и стаза, тако да ове природне баријере направе усеке које надолазећи пожар не може прећи. Може се користити на стандардној ватрогасној опреми, ватрогасним возилима, авионима и хеликоптерима. Употребљив је као пуњење противпожарних апарата, за гашење малих пожара, ватре од гуме и пластике, пожара на депонијама… Ради самозаштите приликом повлачења са пожара, може се наносити и на људе.

Попадић наводи да кад се пожар гаси водом чак 95 одсто отиче вертикалним површинама услед гравитације и немогућност воде да продре и задржи се на материјалу. Гашењем шумских пожара из ваздуха, додаје он, чак 70 одсто испуштене воде испари пре него што дотакне пожариште, услед распршења воде због окретања елисе на летелици. А мали део воде који заостаје на дрвећу брзо испари због високе температуре.

Инжењер објашњава да додавањем праха води долази до процеса хидратације, при чему полимери упијају 100 до 200 пута већу количину воде и бубрешест до осам пута јаче од скроба, што доводи до стварања милиона ситних капи воде окружених полимерном опном.

– Слагање воде у овакве гел капи доводи до стварања топлотне заштите, односно воденог ћебета на површини на коју се наноси. Да би топлота ватре могла да допре до заштићене површине, она мора уклонити све слојеве гел капи. При томе, сваки слој је термодинамички и термоизолационо независан од оног испод њега, а полимерне опне и чврста повезаност слојева спречавају испаравање воде. Када се ватра приближава површини, топлоту ће апсорбовати спољашњи слој гел капи, ватри најближи. Вода се задржава у капима док не испари из слоја, а онда следећи слој прихвата топлоту, све до тачке испаравања воде. И ако ватра дође до последњег слоја, гел изнад тачке продора клизиће надоле и поново створити заштитни противпожарни слој.

Слагање слојева слично је као код пене за гашење пожара, а разлика је у томе што су гел капи испуњене водом а мехурићи пене ваздухом.

Творац патента напомиње да се после употребе гел не мора уклањати са дрвећа јер ће то учинити надолазећа киша, док ће га ултравиолетни зраци сунца разложити на угљен-диоксид и воду. Гел није отрован, а додатак такође неотровне боје побољшава видљивост приликом примене. Делује и као резервоар јер за себе везује велике количине воде, па се већ неколико година користи у ратарству ради поправљања својстава земљишта. Попадић нам је рекао да тренутно преговара са више заинтересованих инвеститора из Европе око почетка комерцијалне израде новог средства за гашење пожара и пласмана на тржиште. Он је, иначе, однедавно директор Научнотехнолошког парка у Чачку.

Г. Оташевић