Хаџи Јован долетео кући из Израела

Белоглави суп Хаџи Јован који је пет година свог детињства и младости провео у Израелу вратио се кући – у колонију у Увцу.

Хаџи Јован је у Израел „допутовао” децембра 2011, то јест исте године кад се излегао. Он је 36. из групе „израелско-српских” супова и показатељ колико су ови лешинари важни не само на простору Балкана, већ је њихово присуство драгоцено и на Блиском истоку.

– Хаџи Јован је боравио у Националном парку Гмала удаљеном 1.815 километара од Увца. За њега се заинтересовао колега Идо Шакед који је кретање Хаџи Јована забележио преко 40 пута током боравка у Гмали. Суп је из Гмале нестао крајем 2012. године и Идо је помислио да се вратио кући или да је негде страдао, па се распитивао да ли га је неко забележио у Србији – прича др Саша Маринковић, из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Крајем 2013. године Јован се поново појавио у Националном парку Гмала, на опште одушевљење свих запослених. Овај повратак га је учинио најпознатијим српским супом у Израелу, јер су помислили да ће бити први суп из Србије који је одлучио да се гнезди код њих.

– Почетком септембра прошле године Хаџи Јован се поново изгубио из Гмале, па нас је Идо замолио да му јавимо да ли се можда вратио кући безбедно. Овог супа „луталицу” на нашим просторима први је 11. јануара ове године, угледао Брано Рудић из Пожеге, сарадник Фондације за заштиту и фотографисао га. Та фотографија је одмах отишла у Израел до Јовановог брижног пријатеља Иде – објашњава Маринковић.

Хаџи Јован није први суп који се вратио из Израела, али свакако је најпознатији. Забележен је повратак само 32 одсто наших белоглавих супова који су се вратили из Израела, али стручњаци процењују да је тај проценат далеко већи.

– Квалитет контроле белоглавог супа, нажалост, пао је у последње три године. До тога је дошло због неразумевања и оспоравања истраживања од стране управљача Резервата „Увац” – каже Маринковић и истиче да је небрига државе натерала стручњаке да напусте достигнуте стандарде праћења белоглавог супа и остану без значајних информација. 

– Сателитско праћење отказано, јер нема више новца за плаћање сателита. Због тога више и не контролишемо белоглавог супа Константина. Сателитски уређај на леђима птице и сада одашиље сигнал и податке о његовом кретању, али ми нисмо у могућности да их више примамо – каже Маринковић.

Такође је угрожен и најуспешнији програм у заштити биодиверзитета на Балкану који је водио Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, а то је насељавање белоглавог супа на Стару планину и у Републику Српску.