Шта европосланици предлажу Мекалистеру

Нису сви од 222 амандмана европарламентараца на нацрт извештаја о напретку Србије, који је саставио Дејвид Мекалистер, известилац за Србију, као предлози хрватских посланика, којима се практично условљава европски напредак Србије.

Словачки посланик Едуард Кукан, шеф парламентарне делегације за Србију, предложио је да се овим извештајем ЕП – о којем ће се гласати у марту, а у току овог месеца расправљати о поменутим амандманима – подстакне отварање преговорачких поглавља са Србијом „у најкраћем могућем року, узимајући у обзир кретања на техничком нивоу, али и политички контекст односа Србије и ЕУ”. С друге стране, Никос Андроулакис, грчки посланик из групе прогресивних социјалиста и демократа, затражио је измену текста извештаја у којем се говори о томе да је „Београд предузео важне кораке ка нормализацији односа са Косовом” тако што би се реч Косово заменило са „Приштина”.

А хрватски посланици, нарочито они из групе Европске народне странке, поднели су низ амандмана на предложени извештај. Међу њима се налази и онај у којем захтевају да се као мерило за отварање преговора у поглављу 23 постави захтев Србији да промени свој закон о надлежности за суђење за ратне злочине на подручју бивше Југославије. Ружа Томашић и још неколико хрватских посланика су затражили да Србија одмах пусти на слободу хрватског ветерана Вељка Марића, који је пред београдским специјалним судом оптужен за ратне злочине. То је заправо и позадина захтева за измену српског закона о надлежности за суђење за ратне злочине на тлу бивше Југославије, који је пре два дана изнео и Зоран Милчановић, хрватски премијер.

Неколико хрватских посланика, Андреј Пленковић, Ивана Малетић, Маријана Петир, Давор Иво Стиер и Дубравка Шуица, покренуло је питање деловања Војислава Шешеља, лидера радикала, који је пуштен из Хашког трибунала. Тај захтев изнет је у вези са новембарском резолуцијом ЕП, у којој је тражено да се српска влада јасно одреди према Шешељевим изјавама.

Исти ови посланици из Хрватске затражили су и да у Србији буде обезбеђена пуна примена правног оквира који се односи на мањине, посебно у области образовања, употребе језика и приступа медијима и верске службе на мањинским језицима.

Занимљиво је иначе и да су се Словенац Иво Вајгл и Шпанац Хавијер Нарт, који припадају групи либерала и демократа, између осталог, заложили за то да „аутономија Војводине не ослаби”.

После недавне пресуде Међународног суда правде у Хагу, у којој су одбачена и хрватска тужба за геноцид и српска противтужба, и изјаве премијера Милановића, тема српско-хрватских односа и даље је актуелна. Мада је хрватска агенција Хина известила у петак да се службени Београд није огласио поводом порука хрватске владе да Србија са законом о универзалној јурисдикцији над држављанима Хрватске који су чинили ратне злочине над Србима не може ући у ЕУ, те да су прве неслужбене поруке да српска влада не види оправданост тих захтева, Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Србије, изјавила је, према Бети, да се нада да ће се захтев Хрватске решити без већих проблема, али и да се на путу ка ЕУ може очекивати доста таквих условљавања. „Надамо се да ће ова врста неразумевања и неусаглашености бити разрешена много једноставније него што нам сада изгледа”, казала је Мишчевићева у паузи седнице Националног конвента о ЕУ посвећене акционом плану за поглавље 24.

Она је, такође, истакла да у европским интеграцијама може бити и политичких условљавања, будући да о сваком кораку одлучују земље чланице консензусом, али да не верује да ће Хрватска правити проблем Србији. „Немам сумње да ће бити пуно услова од стране држава чланица током преговора, не зато што је реч о Србији већ зато што је реч о преговарачком процесу у којем има доста простора за условљавања”, рекла је Тања Мишчевић.

Директор Комитета за људска права Јуком Милан Антонијевић изјавио је пак, поводом захтева Хрватске за промену закона о универзалној јурисдикцији, да треба видети да ли је то само политичка изјава. „Оно што је тренутно важеће у Србији јесте у складу са нашим међународним обавезама и биће веома тешко испунити та очекивања која је у овом тренутку показала Хрватска. Треба само размотрити да ли је то политичка изјава или се ради о нечему што ће Хрватска правно покушавати да промени”, рекао је Антонијевић.

Антонијевић је рекао да га је веома изненадила изјава премијера Милановића, који је рекао да Хрватска неће допустити да Србија уђе у ЕУ са непромењеним законом о универзалној јурисдикцији. Овде се, казао је Антонијевић, говори о универзалној надлежности, нарочито када се ради о ратним злочинима. У интересу је свих у земаља у региону и Европи да се на било ком месту суди онима који су починили ратне злочине уколико за то има правне основе.