Ружа у соби

Ружа вртна трајна је биљка којој грм нарасте и до два метра. Поједине врсте ружа узгајају се у облику дрвета. Данас се узгаја неколико хиљада врста ружа. Листови су големи. Перасти листићи са доње стране су светлији, трепавичасто и једноструко назубљени. Првобитна боја ружиног цвета била је ружичаста, али данас постоје руже различитих величина цветова и боја. Цветови имају велики број цветних латица и прашника. Поједине врсте необично су пријатног и лепог мириса... Станиште: узгаја се у вртовима.

Али, ако желимо да имамо расцветале руже у соби, за то је потребно да претходне године засадимо у саксију пречника од 12 до 14 цм садницу окалемљене руже. Најбоље је изабрати оне мање бујности (минијатурне, флорибунде, полијанта хибрид). Тако засађену ружу негујемо у току године на добро осунчаном месту у кућном врту или на тераси. Саму саксију добро је укопати у земљу или сандук за цвеће све до ивице, да се сама земља не би у току лета сувише загревала. Од 15. јануара извадимо саксију са ружом, очистимо је, и орежемо на два-три окца сваки избојак и држимо је најпре 10 дана у прохладном предсобљу да се прилагоди вишој температури. Није важно да у овом периоду буде осветљена. После тог рока прилагођавања може се унети у просторију где је температура од 16 до 18 степени, на осветљено место, где ће ружа кренути. Површину саксије прекрити слојем тресета дебљине око 1 цм и стално одржавати влагу. Може се извршити прихрањивање раствором фловита, цветала или неког другог средства за прихрањивање цвећа. Треба пазити на прописану концентрацију. Када су нови изданци руже достигли величину од 10 до 15 цм, појавиће се на њиховом врху зачетак цветног пупољка, сада је можемо донети у собу на стално место, где ће донети први цвет.

Ружу у соби можете одржати све до краја јуна, докле ће донети барем по два цвета. Ако желимо добити цвет у тачно одређено време (на пример за дан жена), онда процес форсирања мора почети већ у другој половини децембра.

Крајем јуна, када соба буде пуна резаног цвећа из слободног узгоја, најбоље је да се саксијске руже поново орежу на три-четири петолиста и изнесу у врт или на терасу и даље гаје као и претходне године. Код изношења треба пазити да не дође до опекотина од сунца. Најпре је треба десет до петнаест дана држати у хладовини, а после је укопати заједно са саксијом на неко лепо сунчано место. На овај начин саксијске руже се могу одржати у доброј кондицији више година. Сваке треће године, добро је заједно са бусеном пресадити ружу у мало већу саксију. После другог или трећег пресађивања оставити ружу још неколико година у последњој саксији. Ове руже треба стално штитити од болести и штеточина а заливати и прихрањивати само у току вегетације.

На овај начин собна ружа успева у соби пуних 10 година када постаје развијенија, саксија јој је тесна, а продуктивност мања. Овакву ружу једног пролећа (у марту) пажљиво заједно са бусеном треба извадити из саксије и посадити у вртну колекцију, где ће она, ослобођена стеге, доживети нову младост и цветати још годинама.