Од Јовиана до Тита

И Београд има свог римског цара – то је Јовиан. Владао је само годину дана, од 363. до 364, али цар је цар. Ту шале нема. Као што је и Јосип Броз, владар светског калибра. Па кад Тито има своју спомен-кућу, могао би и Јовиан.

Патрицији сингидунумски правили су своје виле-рустике (куће на селу) у Трикорнијуму (Ритопеку) и околини. Низводно, на ушћу Мораве, налази се утврђени град Маргум. Његови остаци су недовољно истражени и скоро неприступачни у мочваришту.

Двадесет километара удаљени Виминацијум полако постаје археолошки парк. Поред три куполе у којима су заштићене гробнице, капија војног логора и терме, настављена су откопавања и зидања. Из стишке црнице израњају обриси амфитеатра или театра, тек ће се видети шта ће да се „роди”. Шта год да буде биће то први антички објекат те врсте који је откривен на тлу данашње Србије.

За потребе истраживања, радници већ увелико озиђују два подрумска нивоа Научног центра. Ту ће бити смештен и Музеј Виминацијума, као и лабораторије. У горњим нивоима, изгледаће као римска кућа. А планирано је да постане и нека врста археолошког хотела!?

Већ сада Виминацијум постаје предузеће које запошљава све више људи. Од новотарија примећује се ред двоколица, које су направљене у једном оближњем селу, а за групне обиласке набављен је и сафари аутобус. Незаустављива енергија др Мишка Кораћа, градоначелника Виминацијума, који је постао и помоћник министра културе, обећава многа изненађења на преосталих 97 одсто неистражених пространстава ове терасе поред Дунава. Једна од њих је и копање дунавског рукавца, који би довео лађе тачно до подножја виминацијумских бедема. Тако је било пре неких 17 векова. И може бити опет, јер градитељски нерв може да победи заборав времена.

Изградња хидроелектране Ђердап потопила је многе остатке римских утврђења на Дунаву, Сипски канал којим су заобиђене катаракте (камени спрудови), као и остатке пута усеченог у стену и прошириваног дрвеним палисадама.

Код Рама извирују шкрботине каструма Ледерате. А могу се уочити и остаци римског пута који је везивао Виминацијум и Ледерату.

Камена табла која овековечује градитељске подвиге цара Трајана на дунавском лимесу може да се види само с воде.

Поред саме хидроелектране Ђердап су добро очувани бедеми војног логора и града Дијане. У Кладову се налази мали али укусно уређен музеј са експонатима из римског периода. Има лепих комада кућних предмета. Три километра од Кладова стоји стуб Трајановог моста. На основу његовог положаја и величине може да се замисли како је то чудо из 103. године наше ере изгледало када је у елегантним луковима прескакало Дунав. Стуб је оглођан временом, али је и даље масиван. Око њега су делимично откопани остаци утврђења.