Предење и ткање

Памук се добија од биљака, а вуна од длаке оваца. Људи су хиљадама година правили влакно за тканине од малих комада вуне, лана, памука и других материја посебно чешљаних, а заједно упредених у нити. Од вајкада се пређа обављала ручно, помоћу точка за пређу, све док један ткач из Ланкашира, Џејмс Харгривс, није 1764. дошао на идеју да направи машину која ће моћи да упреда неколико нити одједном. Радио је напорно и најзад створио машину која је упредала по осам, а касније и по 26 нити. Ова машина се звала предилица.

У току наредних 20 година још три проналаска створили су од Енглеске индустријску земљу. Четири године после Харгривсовог успеха, сер Ричард Аркрајт је направио машину за пређу која је заменила људску руку. Ова машина је најпре радила на погон коњском вучом, а касније помоћу точка који је покретала вода. Оба проналаска комбиновао је Семјуел Кромптон и та машина је названа машина за пређу. Едмунд Картрајт је 1785. изумео још једну новину: механички разбој. До тада су се тканине ткале на ручним разбојима, а Картрајт је пронашао како да се овај посао обавља механички. Тада ничу фабрике са машинама, а Енглеска постаје велики извозник штофова.

Једнога дана, 1763. године, млади Шкотланђанин Џејмс Ват поправљао је модел једне машине. То је била парна машина, откривена шездесет година раније, која се користила за пумпање воде из рудника угља. Док је вршио оправку донео је велику одлуку: покушаће да направи бољу парну машину. Изучавао је водену пару и вршио многе експерименте. На крају је конструисао прву потпуну парну машину. На његову радост, машина је производила више паре у односу на своју величину него машина старог типа, уз мању потрошњу горива. Постао је ортак фабриканту Метју Болтону из Бирмингема. Ускоро су постали славни. Мада су им парне машине биле добре, само су покретале осовину уназад и унапред. Бат 1781. изумео је свој други проналазак. Ват је успео да парним машинама покрене точак. Тако је свет добио нови извор енергије. Парна машина се користила за погон точкова локомотива, бродских елиса и машина у фабрикама. Ово је био почетак нове ере – века паре.

Парна турбинa је проналазак с краја 19. века. Водена пара покреће клип у цилиндру парне машине. Снага водене паре се користи и за рад парних турбина. Принцип рада је исти као и код ветрењаче: ветар удара о крила, окреће их у круг и тако покреће осовину. Код парне турбине млазеви паре се шире између пераја на кућишту и оних на осовини обрћући је. Тако се ствара равномерна и непрекидна погонска енергија. Парну турбину је 1884. изумео сер Чарлс Парсонс. Године 1890. парна турбина се уводи у електричне централе, а 1897. уграђена је у брод. Пробе су показале да бродови на тај начин много брже плове него ако користе парну машину. Године 1907. два велика енглеска прекоокеанска брода имали су парне турбине, убрзо су биле коришћене у свим великим бродовима. Парне турбине се користе и у електричним централама као погон за динамо-машине које производе електричну енергију.