Венеција уз реку

Ријека Црнојевића – Црногорска Венеција тражи у последње време продор у свет. Туристички, пре свега. На том плану је урађено прилично, али предстоји још много посла.

Варошица, уз истоимену реку, притоку Скадарског језера, некадашњи црногорски пазар број један и летњиковац црногорске династије Петровић, деценијама у сенци Цетиња, Подгорице и Приморја, постепено враћа сјај. Обновљена је кућа коју је 1801. године подигао свети Петар Цетињски, коју мештани и данас зову владичином кућом, поплочан је главни трг уз реку до Даниловог моста којег осветљавају модерни канделабри, обновљене су многе куће, отворене лепе кафане.

Др Феђа Вујовић који живи у Швајцарској овде је купио стару кућу и обновио је. „Ријека је рај у залеђу Приморја, градић с медитеранском аромом у брдима”.

– Има, и то не мало, заинтересованих и за градњу нових кућа и за обнављање старих, каже Перо Ражнатовић, директор и власник предузећа „Рибарство”. – Доскора је је све то било јефтино али су, богами, и овде цене поскочиле. Циљ је да оживимо овај ванредно лепи простор уз јединствену реку.

Саво Дајковић из ових крајева, угоститељ који живи у Будви, каже да је перспектива ове варошице извесна.

– Приморје је пренатрпано, тесно лети, па је Ријека природни вентил који треба да растерети обалу. И туристи долазе, а убудуће ће их, верујем, бити много више. До варошице воде добри асфалтни путеви који скрећу с магистралног друма који повезује Цетиње и Подгорицу. Ту су, дакако, и водени путеви и све то скупа треба искористити као атракцију која ће се наћи у пакет аранжманима туристичких агенција. Прави црногорски специјалитети, што је за туризам такође важно, овде се производе.

Ријека Црнојевића има бурну историју и то треба да и те како буде мотив за боравак овде. Још 1493. овде је Ђурђе Црнојевић отворио прву штампарију на словенском југу која је стигла из Венеције и у којој је штампан „Октоих”, такође, прва књига јужнословенских простора. Ту је и двор црногорског краља Николе, који је засад запуштен, а посебну атракцију чини Данилов мост који је подигнут 1854. године.

Овде је не тако давно бујао живот. У доба краља Николе и нешто после радило је тридесетак кафана, три бријачнице, продавнице... Суботом су на чувени пазар стизале хиљаде људи из околних градова и села. Продавала се укљева, крап и друга језерска риба, вино, ракија, пршут. Однедавно је обновљена та лепа традиција, што је један од послова на стварању туристичког имиџа Ријеке Црнојевића, која данас има нешто мање од 1.000 становника. Али и шансу да тај број увећа нарочито током летњих месеци када овај крај посебно сија.

-----------------------------------------------------------

Уметници и штафелаји

Ријека Црнојевића, села у њеном атару, Скадарско језеро изванредни су мотиви за уметнике. Многи сликари су на овом простору ширили штафелаје. То ће и те како чинити и даље, па једноставно треба организовати ликовне колоније, песничке вечери и друге културне приредбе. На то позивају историја, природа, овдашњи људи, сматра Вук Пејовић Додошки, песник из овога краја.