Немци о грчким, Варуфакис о нацистичким дуговима

Попут Давида и Голијата, званичници Грчке и Немачке минулих петнаест дана размењују вербалне ударце и то без рукавица. Откад је у Грчкој на власт дошла левичарска Сириза, грчко-немачка борба о начину отплате грчких дугова постала је изузетно непредвидљива јер, како објашњава теорија игара, најнепредвидљивије борбе су оне које се воде између слабог, али мотивисаног који за супарника има јаког, али знатно мање мотивисаног.

Додуше, у овој борби не може се рећи да Немачка није мотивисана,будући лавовски део грчког дуга потражују немачке банке и осигуравајуће куће, а управо би оне уз целу еврозону и те како осетиле негативне последице изласка Грчке из еврозоне. Излазак из монетарне уније би осакатио и Грчку, али зато обе стране ових дана играју покерашку игру у којој свака настоји „не трепне” и да оној другој не открије своје карте и притом са што више адута уђе у преговоре о новом начину решавања проблема грчке дужничке кризе.

Преговори су практично почели јуче на састанку Еврогрупе у Бриселу,али је својеврсно вербално препуцавање још 26. јануара када је Алексис Ципрас постао нови грчки премијер. То што је одмах после полагања заклетве положио свеће на споменик жртвама нацизма била је јасна симболичка порука Берлину, а потом је уследила прича о отпису дугова. Ни позивање на историјске лекције о томе да је Немачка економски процветала тек када су јој кредитори на наговор САД пристали да отпишу већину дугова 1953. године није разуверило немачку владу. Из званичног Берлина је стигло прво „најн” јер немачко већинско јавно мњење отпис дугова Грцима сматра неприхватљивим, при чему знатно мање мари за мере штедње и структурне реформе које је „тројка” међународних кредитора наметнула Грчкој.

Међутим, Ципрас и његов министар финансија Јанис Варуфакис нису одустали, па су одједном одустали од отписа дугова и сада инсистирају на реструктурирању дуга. Идеја им је да део дуга буде замењен обвезницама чија би отплата зависила од тога колико расте грчка економија, док би остатак био замењен дугорочним обвезницама. Уследило је друго „најн”. Овог пута је немачки министар финансија Волфганг Шојбле био жустрији, па је поручио Атини да не преговарају о новом програму јер већ имају програм тежак 240 милијарди евра о којем треба да разговарају. Ни то што му је Варуфакис пренео своје дивљење према немачкој култури, Шојблеу није помогла да покерашки сакрије нервозу због грчких захтева. Напротив, на заједничкој конференцији је рекао да и ђубретар у његовом родном граду цитира познату Гетеову изреку: „Свако мора да очисти испред својих врата.”

Варуфакис се није с тим сагласио, а објашњавајући шта су мере штедње урадиле Грчкој, указао је на популарност неонацистичке Златне зоре у Грчкој, додајући да „Немачка мора и може да буде поносна што је искоренила нацизам”. Чак и ако није хтео да буде ироничан, Варуфакисово помињање саме речи нацизам, узбудило је многе у Немачкој.

Убрзо је из Атине стигао за Немце још више изненађујући захтев да им Берлин плати репарацију због штета које су јој нанели нацисти током Другог светског рата. На захтев да Грчкој плати око 162 милијарде евра репарација, што је око половине јавног дуга те државе, који износи око 320 милијарди евра, из Берлина је стигло још једно одлучно „најн”.Вицеканцелари министар економије Зигмар Габријел је жустро одговорио да је вероватноћа (да плате ратну одштету) равна нули, те да је тачка на Други светски рат формално стављена 1990. године.

Док остали немачки званичници понекад и жустро одговарају Грцима,немачка канцеларка Ангела Меркел задржава своје покерашки безизражајно лице и сталожено поручује Атини да мора да представи„одрживи” план отплате дуга и других реформи.

„Оно што је важно јесте шта ће Грчка предложити. Увек сам говорила да ћу причекати да Грчка изађе са одрживим предлогом, након чега ћемо о њему разговарати”, рекла је Меркелова, додавши да Немачка жели да Грчка остане део еврозоне, али да се Атина „мора придржавати основних правила из програма помоћи који јој је додељен, док програми Међународног монетарног фонда морају бити основа за будуће преговоре”.

Осим Берлина и Атине, још један учесник у овом покеру је бацио део својих карата на сто. Европска централна банка је најавила да ће грчким банкама ограничити приступ финансијама и одлучила да убудуће више не прихвата грчке државне обвезнице као колатерал на зајмове комерцијалним банкама.

Тиме се ова тура покера закомпликовала. Према мишљењу Анатола Калетског, председника Института за нову економску мисао, Грчка је прерано показала своје најбоље карте и прерано одустала од захтева за отпис дуга. Осим тога, сматра Калетски, Грци бесмислено одбијају разговоре са „тројком”, јер у односу на немачку владу, Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд, имају много више разумевања за грчке захтеве.

Међутим, упућени тврде да Ципрас има још један адут у покерашкој игри са Немачком и Бриселом, а то је избор новог председника Грчке. Наиме, у грчкој јавности се све више помиње да би Каролоса Папуљаса могао да наследи актуелни европски комесар за миграције, унутрашње послове и држављанство Димитрис Аврамопулос. Овај грчки комесар се не изјашњава много о тој могућности, али то заправо даје Ципрасу савршену прилику да се тим цењка са председником Жан-Клодом Јункером, који апсолутно не жели да му овај члан Европске комисије оде на председничку функцију и тиме грчко место у Европској комисији испразни за неког кога ће директно да бира левичарска Сириза.

Штавише, Ципрас се већ побринуо и да Јункер сазна ко би био Сиризин кандидат – Димитрос Пападимулис, Сиризин посланик у Европском парламенту који је један од најватренијих критичара потеза Европске комисије.

Дакле, Ципрасова адут је јасан – понудите уступке уколико не желите да Пападимулис поприлично протресе с муком састављену Европску комисију и изнутра се бори да „ЕУ не уцењује Грчку”.

Немачко-грчки покер увелико траје, а гомила се број аналитичара који сматрају да је Грчка већ „трепнула” и показала да нема баш јаке карте.Тај „трептај” аналитичари виде у Варуфакисовом плану, који подразумева суспендовање 30 одсто захтева (70 одсто захтева је већ примењено) из претходног програма штедње у замену за 10 нових реформи које би Грчка усагласила са ОЕЦД. Ипак, партија покера тек је на почетку.