Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У једном дану подигао 17,2 милиона евра

У једном дану подигао 17,2 милиона евра
Фото Cray news

У банкарским круговима смо поуздано сазнали да је један њихов клијент у августу прошле године у једном дану подигао чак 17,2 милиона евра штедње из овдашње банке и пребацио их на рачун у Швајцарској. Реч је о Индијцу Нандију Ахуји, члану надзорног одбора Викторија групе.

Потез овог бизнисмена запрепастио је банкаре и изазвао слабљење динара, али то пребацивање новца с рачуна наше банке на рачун швајцарске наши државни органи нису имали никаквог права да зауставе. Као што је познато, Управа за спречавање прања новца је овлашћена да контролише порекло уплате сваког износа већег од 10.000 евра. Поменути штедиша, како сазнајемо, потиче из веома богате породице. Радио је и за америчку инвестициону банку Мерил Линч, где је, могуће је, остваривао велике приходе. Можда је и то разлог зашто званични државни органи Србије нису доводили у питање порекло његовог новца.

Јунак наше приче из Индије свакако није српски тајкун који је у швајцарској пословној јединици британске ХСБЦ банке покушао да опере 20 милиона евра, о чему је наш лист обавестио читаоце пре два дана.  

Истражујући о ком је српском бизнисмену реч, „Политика” је открила ову неуобичајено високу трансакцију.

Откако је у недељу увече међународно удружење новинара истраживача у сарадњи са Центром за јавни интегритет САД објавило да је више од 106.000 клијената из 203 земље у периоду од 2005. до 2007. године утајило око 120 милијарди долара на рачунима ове банке у Швајцарској, овдашња јавност пита се ко је тајкун који је у једном тренутку тамо положио толики новац у готовини. Они који су били у банкарском трезору и на гомили видели толики новац кажу да је то тешко изводљиво. Јер, када би се у апоенима од по 200 швајцараца толики новац наслагао на гомилу, кула би била висока око 10 метара. То би ипак могло да се спакује у један велики кофер димензија 80 са 100 центиметара, показује рачуница нашег саговорника. Ипак, била би то тешка пошиљка, па би тај кофер с великом муком могао да носи један човек.

Можда и зато овдашњим банкарима прича о прању 20 милиона евра из Србије делује невероватно. У озбиљним банкама је готово немогуће положити толико много готовине и ставити је у легалне токове, каже један наш други саговорник.

Осим новинара, у потрагу за неименованим тајкуном пошла је и држава. Како је за агенцију Бета изјавио Марко Маринковић, директор Пореске управе, Србија ће од швајцарских порезника затражити информацију о рачунима грађана из Србије који су држали новац у швајцарском огранку ове британске банке.

Он је истакао да још није утврђено да ли је то тачна информација, али да ће Пореска управа, заједно са другим надлежним органима, посветити томе „максималну пажњу”. Све и да Пореска управа сазна о коме је реч, његово име неће моћи да објави.

–Чак и да знамо идентитет лица и износе које су износили из земље, нисмо у могућности да их обелоданимо, зато што то представља службену тајну, јер уколико је истина оно што је написано у медијима, онда то сигурно завређује пажњу истражних органа, а противзаконито је откривати детаље из истраге – рекао је Маринковић новинарима.

Сличну истрагу почеле су да спроводе и хрватске власти. Борис Лаловац, тамошњи министар финансија, изјавио је да њихови држављани само у овој банци држе 33 милиона долара штедње. Идентитет „штедиша” који су прали новац у швајцарској филијали ове банке у Хрватској покушавају да открију преко Уреда за спречавање прања новца и Пореске управе.

А. Телесковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.