Деканима мало два мандата

Декани факултета у Србији немају право да буду на тој функцији више од два пута – став је Министарства просвете који је ових дана узбуркао духове на универзитету и изазвао жестоку реакцију већине професора. Будући да је ово изборна година на свим факултетима и универзитетима, овако правно тумачење – да декани могу да остану у деканској фотељи највише шест година, односно у два везана мандата од по три године, просветне власти су послале на адресу свих факултета још 14. јануара.

Просветне власти су запретиле и новчаним казнама у случају да факултети ипак одлуче да изаберу декана мимо закона и упозориле да се декани не служе махинацијама попут промене назива или седишта факултета како би се домогли трећег мандата.

Овај допис, који је и „Политика” добила, уздрмао је уврежено мишљење на факултетима да се члан о само два мандата „ресетује” сваки пут када се донесе нови закон о високом образовању и да по тој логици – неко може до пензије да седи у фотељи декана.

Како незванично сазнајемо, читава прича се „закувала” када се кандидат за првог човека једног београдског друштвеног факултета жалио Министарству просвете јер му је оспорено право да поново буде декан (а био је на тој функцији у неколико наврата по основу разних закона).

У међувремену, заседао је ректорски колегијум Универзитета у Београду, као и Сенат БУ и по свему судећи, професори су решили да се оглуше о мишљење Министарства просвете, јер оно није – правно обавезујуће, како сматра и декан Правног факултета професор др Сима Аврамовић.

– Ниједан министар, па ни колега Вербић није правно лице да тумачи закон, зна се ко то тумачи, ваљда то ради законодавни одбор при скупштини. Закон је ту врло прецизан и он каже да могу два мандата у цугу, али не каже да не може и трећи за живота. Ово је званичан став прве школе за право у Србији, који су на седницама Сената изнели и председник Одбора за статутарна питања БУ професор права Зоран Мирковић, као и декан Аврамовић – каже за наш лист декан Машинског факултета професор др Милорад Миловачевић.

На питање који је њему ово мандат и да ли ће се поново кандидовати, он одговара – „Ово ми је други мандат и хвала богу, никад више.”

Професор др Марко Атлагић, посланик Српске напредне странке и члан Одбора за просвету, науку, технолошки развој и информатичко друштво, каже за „Политику” да је шокиран оваквим ставом декана.

– Ја сам шокиран и волео бих да то дође до Одбора за просвету, одговорићемо врло радо и темељно. Закон је врло јасан – они не могу да буду на челу факултета више од два пута. Нажалост, имамо примере да је неко декан и по 24 године. Таквих имате у Србији колико хоћете, све је у високом образовању могуће, чак и да се мења једно слово у називу факултета само да би неко остао на функцији – каже професор Атлагић.

Декани су, по његовим речима, на многим факултетима постали „господари живота и смрти” и служе се разним махинацијама како би остали на функцији, јер је „корупција овде већа него у грађевини”.

Било је примера на неким војвођанским факултетима, па је реаговао и Покрајински секретаријат за образовање, да се декани кандидују поново за исту функцију годину дана пре одласка у пензију, јер им се тако продужава радни век за још две године.

Атлагић, међутим, каже да се ово слово закона не односи на оне који су били декани током деведесетих година, то јест пре доношења такозваног болоњског Закона о високом образовању 2005. године.

Оно што није јасно у читавој причи јесте зашто професори нису до сада покушали да промене члан који је, по њиховом мишљењу, споран и зашто сматрају да је морално да неко буде на овој функцији пуну деценију и дуже. Јер, законодавац је с правом осмислио овакав члан – како би се смањила могућност корупције и непотизма и како би овакве функције биле доступне што већем броју људи, под условом да поседују одговарајуће квалификације.

У Министарству просвете незванично сазнајемо да до сада није стигла ниједна притужба, нити примедба на овај члан када се мењао Закон о високом образовању.

А у допису који је послат факултетима на почетку ове године, дословце пише да је Министарство просвете уочило појаву да један број високошколских установа не поштује закон приликом избора органа пословођења, а који јасно наводи да се „орган пословођења бира на период од три године, са могућношћу једног поновног избора”.

Такође је, и у прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, било утврђено да исто лице може бити бирано за ту функцију највише два пута у току свог радног века.

Министарство је на крају овог дописа упозорило факултете и декане да ће у наредном периоду да појача надзор и обратити пажњу на законитост избора првих људи високошколских установа и предузети одговарајуће мере уколико утврди да се крши закон.