Потрага за бирачима

Ко не буде гласао искључићемо му гас, струју и воду, изјавила је у понедељак Валентина Матвијенко, губернатор Санкт Петербурга, а пренела агенција Росбалт. Неуспела шала, или не, тек „претња” изречена приликом сусрета Матвијенкове са челним људима комуналних служби „северне престонице” најбоље казује да нико у Русији предстојећим председничким изборима, заказаним за 2. март, не прилази олако.

Како налаже закон, у понедељак су се у председничку кампању, званично, укључили и државни медији. Четворици кандидата отворена су врата студија федералних радио и телевизијских станица, као и странице централних и локалних листова. Задатак да јавности на најбољи могући начин представе Дмитрија Медведева, Генадија Зјуганова, Владимира Жириновског и Андреја Богданова на себе су преузеле телевизије Први канал, Русија и ТВ Центар, као и радио-програми Мајак, Радио Русија и Глас Русије. За агитацију је, по законодавцу, предвиђено довољно времена, а од вештине кандидата и рада њихових изборних штабова зависиће како ће све на крају изгледати.

Моћ телевизије

С обзиром на чињеницу да се просечан руски грађанин о политичким збивањима информише, углавном, кроз електронске медије, јасно је да би одлучујући окршаји председничких претендената требало да се дешавају управо испред студијских камера и микрофона. А ту је већ запело. Наиме, према извештајима агенција које мере телевизијску гледаност, само у децембру главни фаворит Медведев појављивао се у вестима у чак 70 одсто случајева, док је Зјуганову, по истим мерилима, припало свега 11 процената гледаности. Јануар је био још поразнији – Медведеву 85,6 одсто минутаже, Зјуганову. Жириновском и Богданову понаособ једва преко четири одсто.

Али, како ствари сада стоје, и поред изразите наклоњености државних медија Медведеву, битка ће се водити само између преостале тројице кандидата. Званично, главни фаворит за Путиновог наследника, и актуелни први вицепремијер, презаузет је свакодневним обавезама и вођењем државних послова тако да, једноставно, не може да одвоји време за „ћаскање у студију”. Биће ипак да је истина нешто другачија, али и сасвим објашњива. Медведев, наиме, у директном сучељавању са преосталим кандидатима и нема шта да добије. Мало шта би могао и да изгуби, али у овом тренутку он себи, једноставно, не може да дозволи ни најмањи кикс. А такве ствари, по правилу, увек се дешавају у најделикатнијем тренутку.

Дмитриј Медведев је млад човек, израстао у политичара од формата под палицом ауторитативног Путина. То значи да занат није пекао јурећи унаоколо за гласовима бирача, препирући се са опонентима где год се за то нађе згодно место... Уосталом, тако није радио ни Путин. Са друге стране, Генадиј Зјуганов, председник Комунистичке партије РФ, стари је фајтер, навикао на успоне и падове и способан да се увек дочека на ноге. Сличну политичку школу прошао је и Владимир Жириновски који се у претходним предизборним кампањама није либио ни од посета врачарама и сличним делатницима са маргине друштва. Осим тога, лидера Либералнодемократске партије тешко да ико може да надговори. Кад крену његове ватрене тираде само највештији успевају да проникну шта је све у ствари хтео да каже, и како да му на адекватан начин одговоре.

Вајда и за губитнике

Уз име последњег члана овог квартета Андреја Богданова за сада се углавном „лепи” етикета да је „најсиротињскији” међу кандидатима. Ово, свакако, није карактеристика која би могла да привуче широке народне масе, али њему прогнозери и овако не дају ни један одсто шансе да приђе трону у Кремљу. Објективно, дакле, руски председнички избори већ су решени и само се чека озваничење резултата. А то је процес који ће, захваљујући величини Русије и различитим часовним зонама, трајати пуних 11 сати.

Све поменуто не значи, међутим, да ће најављена сучељавања председничких кандидата бити узалудна. Наиме, веома је важно колико ће Руса тога дана изаћи на биралишта. Што их буде више и легитимитет новог шефа државе биће јачи. Тога су свесни сви, и у том смислу и треба тумачити „иницијативу” Валентине Матвијенко.

Свесна су тога и тројица претпостављених „губитника” за које ће предстојеће дебате, ако ништа друго, бити добра прилика, како за сопствену промоцију, тако и за промоцију идеја којима се воде њихове странке. У земљи у којој председник и владајућа партија, у овом случају Јединствена Русија, држе све конце политичког живота у својим рукама и где, такозвана, вертикала власти одређује шта ће ко, и како, из државних структура радити, сваки помак ка јачању политичког плурализма и те како је важан.