У тунелу, усред мрака спискани милиони

За тунеле „Липак” и „Железник” изграђене пре четири године на обилазници око Београда накнадно је потрошено 23 милиона динара за додатне радове, јер је процена обима послова рађена у мраку и по саобраћајној гужви. Ово је само један од пропуста на Коридору 10 које је анализирао и јавно саопштио Фискални савет као пример како буџетски корисници олако троше новац из државне касе.

„Коридори Србије” за „Политику” нису хтели да коментаришу ниједну од замерки које им се стављају на душу због кашњења и непрофесионалног понашања на изградњи Коридора 10. Агенцији „Танјуг” су одговорили да су тунели „Липак” и „Железник” завршени пре четири године и пуштени у саобраћај без расвете, противпожарног и безбедносног система. У међувремену је много опреме инсталација нестало и уништено, па су расписали јавну набавку за поправку тунела.

– У моменту прегледа није било могуће сагледати и анализирати све неопходне радове, с обзиром на чињеницу да су тунели прегледани по мраку и у време док се одвијао саобраћај. Одређене врсте радова могуће је било сагледати тек после затварања тунела и измештања саобраћаја, за шта су се стекли услови тек након започињања радова – наводе у „Коридорима Србије” и тврде да су остварили уштеде и веће од 23 милиона динара у односу на уговорене.

Изградња Коридора 10, финансирана највећим делом из кредита међународних финансијских институција, један је од најчешћих примера пројеката кога карактеришу многобројна кашњења и одлагања. Главни разлози застоја, према оцени Фискалног савета, јесу неефикасно спроведене јавне набавке, експропријације земљишта и компликоване процедуре поновног одобравања пројеката.

„Коридорима Србије” ЕБРД је одобрио 150 милиона евра за аутопут Ниш–Димитровград, од чега је, закључно са јулом 2014, искоришћено 26 одсто одобрене суме, а на реализацију се чека више од четири године. Док је „Путевима Србије” за обилазницу око Београда ЕИБ одобрио 60 милиона евра, од чега је искоришћено 35 одсто, а на реализацију се чека већ више од пет година.

Кашњење, али и пробијање буџета, Фискални савет највећим делом приписује недостатку капацитета за управљање готово свим фазама пројекта, од планирања до извођења и надзора. Али указује и на чињеницу да фирме на тендере излазе са нижим понудама од реалних, при чему унапред рачунају на могућност да финансијску исплативост пројекта побољшају накнадним потраживањем додатних средстава за непредвиђене трошкове.

Без одговора „Коридора Србије” је остало и питање како су дозволили да буџет од 1,9 милијарди динара за тунел „Бранцарево” на источном краку Коридора 10 буде пробијен. Тунел је требало да буде завршен у јуну прошле године. Упркос кашњењу, средином прошле године, чешка „Субтера” убрзала је радове, али пошто је степен извршених радова од 64,5 одсто доста мањи од 87 одсто повучених пара, извесно је да ће буџет бити пробијен, а новац за завршетак ће морати додатно да буде обезбеђен. Фискални савет указује да је проблематичан и квалитет извршених радова.

– Непредвиђени радови, као директна последица лошег планирања, највећи су узроци већег трошења средстава. У случају тунела „Бранцарево”, средства за непредвиђене радове у потпуности су потрошена иако је пројекат далеко од завршеног – наводи Фискални савет.

И на деоници Бранцарево – Црвена река, коју граде грчке фирме „Актор” и „Терна”, кашњење је последица лошег планирања пројекта и недостатка надзора за процену квалитета. Пројектанти су претпоставили да је терен стабилан. По отпочињању радова евидентно је било да то није случај и да су потребни велики радови на стабилизацији падина. То ће осим кашњења према оцени Фискалног савета довести и до пробијања цене од 3,8 милијарди динара.

У великом заостатку је и деоница Станичење–Пирот, будући да је изведено тек нешто више од један одсто радова. Грчки „Актор” је у јуну прошле године почео градњу и до јуна ове године би требало да је заврши. Вредност је процењена на 8,3 милијарде динара. Много већи проблем је са самим извођачем и за сада се не види решење за повећање ефикасности.

– Инжењерска фирма надлежна за надзор указује на то да су интереси државе као послодавца озбиљно угрожени. Извођач чак ни годину дана од отпочињања радова не показује иницијативу за повећање ангажовања на терену, подноси планове радова којима самоиницијативно намеће померање рокова, а у одређеним случајевима спроводи додатне радове и ствара трошкове без одобрења надзора и послодавца. На терену готово и да нема радова, а због неактивности на градилишту уклањање горњег слоја земљишта се обавља већ неколико пута – наведено је у извештају Фискалног савета.

Фискални савет упозорава да је неодговорност пресудна за кашњење у реализацији свих инфраструктурних радова, а пропусти су присутни на свим нивоима и у свим фазама реализације.

– Од ресорних министарстава, преко државних предузећа задужених за организацију обављања инфраструктурних радова, пројектаната, па до предузећа и извођача радова – присутно је неодговарајуће, непрофесионално и некредибилно понашање и одсуство одговорности за обавезе које су преузете – наведено је у анализи јавних инвестиција.

Рокови се већ уобичајено пробијају, урађени послови нису на задовољавајућем нивоу, а није познато да је било ко сносио одговорност за неиспуњавање својих обавеза.

Маријана Авакумовић