Више беба од 2009. године

Влада Србије усвојила је дуго најављивану и припреману Стратегију за подстицање рађања, која има за циљ да бројним родитељима олакша одлуку да на свет донесу више од једног наследника и поправе националну демографску статистику.

Стратегија, коју је сачинила Радна група Министарства рада и социјалне политике, предвиђа низ олакшица за будуће труднице, мајке и парове који се лече од стерилитета. Према речима Бојана Анђелковића, помоћника министра за популациону политику у Министарству рада и социјалне политике, значајним финансијским инјекцијама које су намењене породицама са више деце, држава показује озбиљну намеру да преузме улогу „трећег родитеља”.

Стратегијом за подстицање рађања планира се да труднице на трудничком боловању добијају пун износ зараде, а не 65 одсто од плате, како то налажу садашњи законски прописи. Стратегија такође предвиђа да се родитељски додаци за друго, треће и четврто дете исплаћују једнократно, а не у 24 рате, а истим документом је планирано да износ тих надокнада буде увећан. Ове две мере ступају на снагу 1. јануара 2009. године, с обзиром на то да су за њихову примену потребна извесна законска усклађивања.

– Стратегија предвиђа и обезбеђивање бесплатних уџбеника за основно и средње образовање трећем и четвртом детету, а та одредба би могла да ступи на снагу почетком 2008/09. школске године. Овим документом је предвиђено и одобравање повољнијих стамбених кредита за младе брачне парове до 35 година старости... Предвиђено је и подстицање запошљавања младих родитеља и појачана контрола ресорног министарства, како би се спречила дискриминација мајки и трудница –истиче наш саговорник.

Бојан Анђелковић подсећа да је доношењу Стратегије у највећој мери кумовала неславна национална демографска статистика која сведочи да просечна мајка у Србији рађа 1,44 детета, што је испод европског просека који је 1,5. Свака десета жена у Србији није постала „мама”, бабице из године у годину бивају технолошки вишак, јер се сваке године роди 6.000 беба мање у односу на претходну. Када говоре о озбиљним депопулационим трендовима који у нашој земљи владају од Другог светског рата, демографи обично користе метафору да сваке године нестане један град од 30.000 становника. Закони природе не могу да се читају између редова и они јасно сведоче да је за просту репродукцију нације неопходно да 11 одсто жена роди једно дете, 44 одсто њих двоје, а чак 45 одсто мама – троје деце. Уколико свака жена у свом репродуктивном периоду роди једно женско дете, стопа репродукције биће на „јединици”.

Бојан Анђелковић истиче да је овом стратегијом укинут старосни лимит за лечење неплодности које финансира држава, али додаје да ће број интервенција ипак зависити од новца у државном буџету. Иако ова стратегија не предвиђа укидање ПДВ-а на опрему за бебе, она предвиђа заштиту жена од самовоље послодавца – њу нико приликом пријема на посао неће смети да „преслишава” да ли је трудна и када има намеру да рађа, односно нико не може да је смени са њене позиције док је на трудничком или породиљском боловању. Такође је предвиђено да се уведе скраћено радно време за оне жене које се налазе на породиљском одсуству и желе да раде. Стратегијом је предвиђена и изградња нових обданишта и усклађивање радног времена вртића са радним временом родитеља. Овим документом предвиђено је и подстицање запошљавања младих жена које још нису рађале.

Наш саговорник додаје да ниједна западна земља, осим Француске, која већ шездесет година спроводи активну популациону политику, није имала веће успехе у борби са демографским ветрењачама, и додаје да, бар када је о демографским трендовима реч – Србија јесте део Европе. На једну маму у Италији долази 1,33 деце, у Грчкој 1,29, у Шпанији 1,32, у Немачкој 1,37, у Великој Британији 1,74, у Холандији 1,73 деце... Подаци такође говоре да земље суседи, у првом реду Румунија, Бугарска и Словенија, имају велике разлоге за бригу о својој наталитетној будућности, с обзиром на то да једна жена у овим земљама у просеку рађа 1,2 деце.