Трговци с факултетом

Ужице – Не жали се Михаило Боровић, дипломирани инжењер шумарства, што на свом радном месту у продавници „Прехрана” у Ужицу гура ручна колица крцата бакалуком, слаже робу по рафовима, наплаћује за касом... „Ма, нека се ради и плата прима”, одмахује руком овај шумар-бујичар, отац шестомесечне бебе, коме већ осам година не успева да се запосли у струци.

Није Михаило једини с факултетском дипломом који ради у тој трговинској фирми, једној од ретких која последњих година редовно упошљава незапослене. Уз раме по образовању су му колега с дипломом Филолошког факултета – професор енглеског и колегиница која је дипломирала на београдском Геолошком факултету. Тај школовани „трио”, истичу овде, односом према послу предњачи међу двадесетак запослених у „Прехране”.

Мада их је, од 400 кандидата, примио као равноправне осталим трговцима (који су средњошколци), не гледајући школску спрему, власник „Прехране” Миле Вукојичић ипак није остао равнодушан према њиховом знању и залагању. Тако је инжењерку геологије поставио за пословођу у продавници, а професора енглеског за њеног заменика.

„Прехрана” је успешна трговинска фирма из Пожеге, са четврт века дугом традицијом, велепродајом и четири супермаркета у овом крају. Има 130 запослених, а ускоро треба да упосли још педесетак у Пожеги и Ивањици, ако се надлежни у пожешкој општини смилују да јој издају дозволу за проширење пословног простора, на коју чека већ шест година.

Хвале власника фирме радници, веле да плате даје увек без дана кашњења. Коректно се односи према запосленима, годишњи одмор свима им је 21 радни дан, све раднице породиље, а тренутно их је десет на породиљском одсуству, имају загарантовано радно место... Прошле године, у време кад готово нико не запошљава, Вукојичић је огласио да тражи 23 радника за тек отворен супермаркет у Ужицу.

– Интересовање је било велико, око 400 кандидата разних струка се пријавило. Већином средњошколаца, али и 15 са завршеним факултетом, највише с учитељским и машинским. Са сваким сам попричао, при чему ми образовање није било пресудно. Током разговора приметио да су поједини кандидати са средњом школом деловали способнији, одлучнији и предузимљивији него неки са завршеним студијама. Али кад је личност способна, па је још и факултетску диплому стекла, е таква предњачи над свима – каже Вукојичић, који је међу 23 примљених изабрао и троје је с факултетом.

На наше питање – иде ли баш да професор енглеског ради на каси а инжењер шумарства гура колица , газда „Прехране” каже да у томе не види у томе проблем:

– То што ови образовани људи не раде у својој струци је шире друштвено питање. Моје је право да бирам најбоље.

Један од тих најбољих, Михаило Боровић напомиње да је као шумарски инжењер-бујичар од 2007. године узалуд чекао посао за који се школовао.

– Било је конкурса, али се увек примало преко политичких странака. Ни онолике поплаве и бујице прошлог пролећа нису вределе да ме неко ангажује. Помислио сам: кад се тад нисам запослио нећу никад. Ожењен сам, отац бебе, борба је љута да се преживи. Јавио сам се на оглас „Прехрану”, примљен сам и нисам се покајао. Наравно, надам се каквом запослењу у струци, али није ни овако лоше – вели Боровић.

Не жали се ни Олгица Голубовић, која је у ову трговину фирму примљена са завршеним Геолошким факултетом, Одсек за геотехнику. Радећи одговорно, напредовала је до звања пословође продавнице.

– Дошла сам из Београда у Ужице и три године узалуд чекала запослење. Конкурисала сам у ову трговину, прошла, сада сам задовољна и послом и платом. Овде остајем док не нађем посао у струци – каже за наш лист Олгица.