Димитриј Рупел у потери за „кртицом”

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 5. фебруара – Иако је шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел још колико у недељу у емисији љубљанске ПОП ТВ тврдио да је обелодањивање садржаја дипломатских бележака у београдској „Политици” („Америка диктира, Европа статира”) и љубљанском „Дневнику” дана 25. јануара 2008. „тек неважна ситница у нашем (дипломатском) раду”, најновији расплет догађаја потврђује да министар није био искрен пред домаћом јавношћу и да је афера „дипломатска пошта” много већи залогај него што је Рупел расположен да призна. Синоћњи јавни протест синдиката словеначких дипломата открио је да у Рупеловом МСП тече интензивна потрага за „извором информација које су завршиле у медијима”, а прва жртва те потере је дипломата Марјан Шетинц, бивши словеначки амбасадор у Лондону од 1998. до 2002.

У канцеларију амбасадора Шетинца у згради МСП Словеније је, како сазнајемо, у петак пред крај радног времена ушло „осам особа из унутрашње контроле (словеначког) Министарства спољних послова”, наредило му да искључи компјутер, после чега је справа запечаћена и предата полицији. Иако је Хрватска радио телевизија данас на свом телетексту објавила да је у Словенији „нађен кривац за скандал”, нико од званичника и новинара у Љубљани не усуђује се да упери прстом у Шетинца и оптужи га за то што су документи објављени. Сам Шетинц не жели да буде „жртвени јарац” посебно што није службено осумњичен за откриће о домунђавањима дипломатских представника Словеније са функционерима Стејт департмента због вођења спољне политике Европске уније у првој половини 2008, недељу дана уочи словеначког преузимања председавања Унијом.

Овдашњи медији данас истичу протест извршног одбора синдиката словеначких дипломата у коме је поступак према Шетинцу означен као „неразуман и понижавајући”, уз изјаве Шетинца који је синоћ, касно увече у последњој информативној емисији РТВ Словенија „Одмеви” (одјеци), видно депримиран и потресенодбацио све оптужбе.

Словеначке дипломате упозоравају да је сврха „оваквог поступка да испрепада синдикално ангажоване службенике МСП”, који већ дуго упозоравају на лоше односе у Рупеловом министарству, јер су односи напети, а запослени незадовољни, због чега су се у јавности појавиле шпекулације да су Рупелу аферу уистину закували његови сарадници из чисте освете, што је Рупел одбацио речима да „освета нема шта да тражи у државној управи или министарству”, те да је све то резултат „политичке сплетке, пристрасности, лошег расположења”… Шетинц потврђује да су му непозвани „иследници”, на молбу да објасне „шта то раде”, док су односили његов службени рачунар, узвратили да је праћењем утврђено да је протеклих седмица комуницирао са редакцијом љубљанског „Дневника”, који је 25. јануара објавио акценте садржаја поменутих дипломатских бележака са састанка на коме је сада већ бивши политички директор словеначког МСП-а Митја Дробнич примио инструкције Беле куће како Словенија на челу ЕУ треба да поступа приликом одлучивања о кризним жариштима у свету и другим врућим мултилатералним темама. Шетинц наводи да му ни пре ни током поступка није показан никакав судски налог нити судско одобрење да ико сме да проверава његове телефонске разговоре, што је у словеначким медијима већ окарактерисано не само као груба повреда домаћег законодавства, него и људских права, јер је приватност разговора једно од темељних права појединца. Суд, иначе, такву одлуку може да донесе, али само када истражни органи предоче доказе да је осумњичени уплетен у деликт који се квалификује као „најгоре кривично дело”, што разоткривање суштине наведене дипломатске белешке–која није била опремљена назнаком „државна тајна” или „поверљиво” – свакако није.

У међувремену је министар Рупел вештим маневрима донекле минимализовао случај „вашингтонских притисака на Словенију” (да послужи као пример, тако што би прва признала независно Косово), изјавама попут оне да је то „миноран запис са радног састанка”, а онда је глад јавности за сензацијама утолио лансирањем (поново) пограничних чарки са Хрватском, чиме је бар за кратко време склонио са дневног реда захтеве опозиционих првака и либералне јавности да због вазалства Љубљане према САД и другим велесилама – он мора да напусти министарску фотељу. Да Рупела ипак није прошла жеђ за осветом „унутрашњем непријатељу”, доказује полуреченица коју је изговорио на ПОП ТВ да је „ствар већ у рукама полиције, пошто се ту ради о обичном лоповлуку”.

„Младика”, како љубљански медији популарно крсте бившу болницу ЈНА у коју се, после богатог преуређења, пре неколико година уселио Рупелов дипломатски кор, у међувремену „пооштрава приступ информацијама” тако што максимално избегава одговоре на питања каква је судбина из Вашингтона повученог амбасадора Самуела Жбогара, односно да ли је истина да је, поред прве жртве ове афере (Митје Дробнича), још једној особи из МСП-а одузет компјутер.

Случај који је у словеначкој престоници крштен као „дипломатска пошта” поново се враћа у жижу јавности, посебно што су данас сви словеначки медији у ударним терминима пренели да су „Документи МСП-а (поново) у београдској ,Политици’”.