Зашто српска влада воли привремене директоре

Ако сте мислили да је у Србији лако обављати дужност директора, преварили сте се. А још ако вас је влада именовала за вршиоца дужности директора, тек тада сте у великој невољи. А таквих је у Србији тренутно више него оних који су се пријавили на конкурс, на њему победили и постали уобичајени руководиоци.

Мада подношење стања вршења дужности зависи и од тога како се носите са притиском. Рецимо, новац за пројекте ћете моћи да добијете само ако сте на линији мејнстрим политичке визије и ако не угрожавате нечије интересе.

Даље, ако сте постављени као кандидат мањинског коалиционог партнера, лошије ћете стајати него кандидат неког будућег политичког партнера који се нада реконструкцији владе. С друге стране, можете бити и опуштени и практично несмењиви ако иза вас стоје три српска кредитора (ММФ, Светска банка и Европска банка за реконструкцију и развој).

Али ако сте забасали међу в. д. директора као професионалац кога се сетио неки ваш школски друг на власти, који вас није видео у странци него вас се сетио као штребера, прети вам опасност да нећете имати миран сан.

Један од таквих директора који је више од годину и по дана у статусу вршења дужности сведочи за „Политику” да је велика вероватноћа да ћете се суочити са неизвесношћу и страхом за радно место, јер ћете морати да левитирате између незамерања и покушаја да радите по савести. Такође, чим седнете за директорски сто, вероватно је да ћете добити списак оних које треба да „примите на плату”.

Професор Правног факултета Стеван Лилић истиче да је највећи концептуални проблем са вршењем дужности, поготово ако директоре поставља влада или неко министарство, у томе што се в. д. директора показују послушним у односу на владу уколико постоји могућност да буду изабрани за директора.

Најсвежији примери именовања Јелене Триван за в. д. директора „Службеног гласника” и Ксеније Миленковић за в. д. директора Канцеларије за европске интеграције пали су у заборав већ у петак, када је влада извршила промену на челу Пореске управе, заменивши једног в. д. директора (Марко Маринковић је на тој дужности био само шест месеци) другим в. д. директора Драганом Марковић. Из владе је само саопштено да су оба кандидата претходно радила у БИА, али није саопштено шта је „скривио” претходни в. д. директора.

Професор Лилић указује да, када је реч о стању вршења дужности, постоји једна добра и једна лоша страна. „Добра је, наравно, што се преко вршиоца дужности обезбеђује континуитет функционисања било органа било предузећа. А лоша се види када се посматра политички контекст, јер се онда преко именовања в. д. директора у ствари прескаче редовна процедура. Чим се прескочи редовна процедура, што је конкурс, одмах на све пада сенка сумње”, закључује Лилић и упозорава да би злоупотреба положаја вршења дужности морала да буде изузетак, а не правило. „То није добро за систем. Ако имаш већи број вршилаца дужности директора јавних предузећа него што имаш редовних директора, значи да је то ванредно стање”, сматра Лилић.

Председница владине комисије за кадрове, министарка Зорана Михајловић на питање „Политике” зашто влада прибегава пракси именовања в. д. директора, а заобилази расписивање конкурса, одговара да је вршење дужности привремено стање и да се то чини како би се „што пре кренуло у уређивање предузећа”. Она је додала и да се конкурси расписују после истека мандата. Нажалост, пракса у нашим предузећима неретко демантује овај принцип, па се чак улази и у кршење закона, који предвиђа шестомесечни мандат и евентуално још један.

Министарка није одговорила на питање да ли је задовољна кадровима којима располаже влада, али је нагласила да, „хтели то да признамо или не – за мандата ове владе се именују директори на основу конкурса, и то за предузећа за која је то деловало незамисливо”. Као такве примере министарка је навела ЕПС и „Железнице”. Ипак, треба подсетити да је директор ЕПС Александар Обрадовић, пре него што је изабран преко конкурса, провео више од две године као вршилац дужности директора.

Потпредседница владе и министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички подсетила је да је да је изменама и допунама Закона о државним службеницима и у ову сферу уведено стање вршења дужности, па се тако особе које треба да имају статус службеника постављају на начин као што се именују функционери. „Сада вршиоци дужности морају да се именују са ограниченим роком од шест месеци. За то време мора да буде изабран неко кроз службенички конкурс. Тако да у самој државној управи то можда изгледа као ’ведеизација’, али је заправо један систем напредовања ка уређивању система, јер је то сада препознато стање и ради се на томе да се ти људи замене”, рекла је Кори Удовички за „Политику” и нагласила да статистике показују да напредују у том послу.

Рок до кога сви треба да прођу конкурсе јесте март, али и сама министарка мисли да ће тај рок бити пробијен, јер конкурсе треба да организује Служба за управљање кадровима, која има само двадесетак запослених.

Она признаје да је „ведеизација” у јавном сектору повећана, али каже да то има оправдање јер је одраз напора да се одговорније приступи конкурсима и нађу одговарајући кадрови за одређене функције. Министарка Удовички објашњава и због чега се тако често прибегава политичким именовањима: „Чињеница је да, ако не поставите људе одмах и чисто политички, проналажење оних који су спремни да преузму одговорност уз финансијску жртву, која се углавном претпоставља, није лако.”

Биљана Митриновић

----------------------------------------------------------------

Највише два пута по шест месеци

Закон о јавним предузећима предвиђа да вршилац дужности може бити именован на период који није дужи од шест месеци. У члану 42 закона се наводи да у нарочито оправданим случајевима, а ради спречавања настанка материјалне штете, орган надлежан за именовање директора јавног предузећа може донети одлуку о именовању вршиоца дужности директора на још један период од шест месеци. Вршилац дужности има сва права, обавезе и овлашћења директора.

----------------------------------------------------------------

ЕПС добио директора годину дана после конкурса

Када је првих дана октобра прошле године Александар Обрадовић, дотадашњи вршилац дужности директора Електропривреде Србије, изабран на конкурсу за директора овог највећег јавног предузећа, медији су подсетили да је Влада Србије у законском року, до 30. јуна 2013. године, расписала конкурсе за директоре само неколико јавних предузећа – ЕПС-а, „Скијалишта Србије”, „Старе планине” и подземне експлоатације угља „Ресавица”. „Стара планина” сада има директора, ЕПС га је добио после више од годину дана од расписивања конкурса (и пошто је Обрадовић од 6. септембра 2012. био вршилац дужности директора), у „Скијалиштима Србије” Дејан Љевнаић је и даље в. д. директора

И „Ресавица” је добила директора по Закону о јавним предузећима, али га је недавно – изгубила. Владан Милошевић је крајем јануара ухапшен приликом узимања мита, а Влада Србије га је пре неколико дана званично разрешила функције директора „Ресавице” и за вршиоца дужности директора поставила Стевана Џелатовића.

Многи од актуелних в. д. директора заправо су живи доказ колико је живот јачи од било каквих прописа. Они годинама руководе великим и важним предузећима, иако закон дозвољава да се вршилац дужности бира само два пута на по шест месеци. 

У ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак је вршилац дужности директора од 2011. године (а на челу фирме је иначе од 2007. године). И за ово предузеће је расписан конкурс за директора, у јулу 2013, и Дробњак је један од кандидата, али – изабраног још нема.

(Илустрација Новица Коцић)

Пошто је Влада Србије крајем децембра прошле године именовала Предрага Алексића за в. д. директора ЈП „Србијашуме” и одлучила да распише јавни конкурс за директора овог предузећа, „Транспарентност Србија” подсетила је да је прошло више од 18 месеци од законског рока за расписивање конкурса, а да је Алексићев претходник Игор Брауновић пуне четири године управљао овим предузећем са позиције заменика директора.

Драгољуб Којчић је в. д. директора Завода за уџбенике од марта 2013, а Југослав Петковић је на функцији вршиоца дужности директора ЈП „Југоимпорт – СДПР” од новембра 2012, када је заменио дугогодишњег директора Стевана Никчевића. И ЈП „Транснафта” нема директора – вршилац дужности је од септембра 2013. године Томислав Баста. В. д. директора ЈП „Емисиона техника и везе” Бранко Гогић има краћи стаж – он је именован у новембру прошле године, али је и руководилац пре њега, који је смењен, био в. д. директора. И Мирослав Мусулин је в. д. директора „Јаттехника” д. о. о. само неколико месеци – од августа прошле године.

На предлог Владе Србије Надзорни одбор акционарског друштва Аеродром „Никола Тесла” у августу је изабрао Сашу Влаисављевића за в. д. генералног директора. Истог месеца је и Државна лутрија Србије за вршиоца дужности директора добила Александра Вуловића.

Фебруара прошле године Далибор Арбутина је постављен за вршиоца дужности ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, а према регистру АПР-а он је још на таквој функцији. Његов претходник др Јагош Раичевић је такође био вршилац дужности.

Осим у јавним предузећима, акционарским друштвима и друштвима са ограниченом одговорношћу, вршиоци дужности су и челници неких од бројних агенција. Од познатих догађаја од пре неколико година у вези са малверзацијама у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза  – СИЕПА, на руководеће место постављају се вршиоци дужности. Од јуна прошле године то је Никола Јанковић. Вршилац дужности директора Националне агенције за регионални развој је Милош Игњатовић, именован на ту функцију у октобру 2013.

Крајем новембра прошле године за в. д. директора Агенције за безбедност саобраћаја именован је Милан Божовић, који је на тој функцији заменио проф. др Крста Липовца, именованог четири месеца раније.

Последњег дана прошле године Влада Србије је именовала директора Агенције за приватизацију и поново поставила вршиоца дужности директора Агенције за лиценцирање стечајних управника. Данијела Вазура, која је конкурисала за директора Агенције за приватизацију, постављена је за в. д. директора Агенције за лиценцирање стечајних управника, иако је већ био спроведен конкурс за директора, који, при томе, није ни поништен. Претходна директорка Ивана Матић, која се пријавила на конкурс, била је вршилац дужности годину дана.

Б. Баковић

----------------------------------------------------------------

Вршиоци дужности у  установама културе

Према подацима до којих је истраживањем дошао наш лист, од 25 установа културе које су као републичке установе пописане на сајту Министарства културе и информисања у 12 на руководећој функцији налазе се вршиоци дужности директора, док су у осталих 13 на челу директори.

Иван Тасовац у Народној библиотеци, која чека "редовног" директора (Фото И. Милутиновић)

Према информацијама које смо добили из Министарства културе, од почетка мандата министра Тасовца окончани су конкурси и именовани директори Народног музеја, Историјског музеја Србије, Музеја савремене уметности, Музеја позоришне уметности, Музеја историје Југославије, Републичког завода за заштиту споменика културе и Архива Србије, док је у Народном позоришту конкурс у току. У истом периоду постављени су вршиоци дужности директора у Етнографском музеју, Народној библиотеци Србије, Народном позоришту, Београдској филхармонији, Ансамблу народних игара и песама „Коло“ и Филмском центру Србије.

Што се Београда тиче, према подацима добијеним од градског секретара за културу Владана Вукосављевића, од укупно 34 установе културе у пет су на челу вршиоци дужности директора. Реч је о Дому омладине Београда, чији ће конкурс за избор директора бити расписан за неколико дана, Културном центру Београда, Дечјем културном центру, Музеју афричке уметности и Центру за ликовно образовање „Шуматовачка”. У последње поменуте четири институције конкурс за избор директора биће расписан ускоро.

М. Д.

---------------------------------------------------------------- 

У Новом Саду седам јавних предузећа без сталних руководилаца

Нови Сад – Ни седиште градске и покрајинске власти, универзитетски, здравствени центар и центар културе, нису поштеђени „в. д. стања”. Ту се међу вршиоцима дужности директора јавних предузећа, институција и установа налазе и они који те функције обављају у свом другом „в. д. мандату”, у који су ушли након што им је први, шестомесечни, истекао.

Од 17 јавних и јавно-комуналних предузећа, којима је оснивач Град Нови Сад, седам има в. д. директора. То су ЈГСП „Нови Сад” (Милан Станивуковић), „Градско зеленило” (Александар Богдановић), „Лисје” (Владимир Ђаковић), „Пут” (Жељко Џакула), „Новосадска топлана” (Добросав Арсовић), „Урбанизам” (Душан Миладиновић) и „Водовод и канализација” (Милош Станисављевић).

На те функције именовала их је Скупштина града прошлог новембра и децембра, а заједничко им је то да им је „в. д. стање” продужено за још до шест месеци, до именовања директора на јавном конкурсу.

Готово у исто време одборници су за десет ЈП и ЈКП одредили директоре, који су претходно учествовали на јавном конкурсу. На питање када се планира расписивање конкурса за преосталих седам предузећа, председница Комисије за именовања Града Новог Сада Маријана Дукић Мијатовић каже за „Политику” да ту одлуку доноси Скупштина града, на предлог Градског већа.

Новосадска топлана (Фото Д. Јевремовић)

„Надлежност комисије састоји се искључиво у спровођењу одлуке о јавном конкурсу, након њеног доношења”, подвлачи Дукић Мијатовић.

У статусу в. д. су и директори појединих установа града, попут Стеријиног позорја (Мирослав Радоњић) и Позоришта младих (Емилија Мрдаковић).

Универзитету у Новом Саду такође предстоји избор ректора на конкурсу. Од 1. јануара УНС води в. д. ректора проф. др Радован Пејановић. До промене је дошло, кажу у УНС-у, пошто је досадашњем ректору проф. др Мирославу Весковићу престао мандат 31. децембра због одласка у Брисел на место координатора Обједињеног истраживачког центра Европске комисије.

Избори за новог ректора са мандатом од три године (од 1. октобра 2015. до 30. септембра 2018) расписани су одлуком Савета Универзитета од 17. октобра 2014, наводе за „Политику” у универзитету. Додају да ће се седница Савета УНС-а, на којој ће се изабрати ректор, одржати 2. априла ове године. 

И на челу најпознатије покрајинске здравствене установе, Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици, јесте в. д. директора. Та функција је, после истека мандата проф. др Нади Чемерлић Ађић, поверена кардиологу проф. др Роберту Јунгу, којег је покрајинска влада именовала 30. јула 2014, на шест месеци. Тај период је истекао 30. јануара, али др Јунг „наставља да обавља послове в. д. директора до дана именовања новог односно привременог органа руковођења”, кажу за „Политику” у Покрајинском секретаријату за здравство, позивајући се на Закон о здравственој заштити.

„Конкурс за директора расписује Управни одбор Института који ће, по нашим сазнањима, бити расписан на првој наредној седници УО ове установе”, наводе у секретаријату.

С. Ковачевић