Штедња

Да ли је у Србији поштеније бити у минусу него поседовати двадесет милиона долара у швајцарској банци? Толико о „поштењу”.Свестан сам да финансијска питања нису мој „ресор”.Запитаћете се што се уметник петља у ресор државе? Памет је подстанар у земљи Србији у којој му газда одређује цену,потмуло и ненајављено повећавајући кирију,а у исто време „поносно” и славодобитно прихватајући похвале слаткоречивих белосветских ала. Или, да будем конкретан,аждаје бљују ватру од које Србија види само дим!

У тој магли чак и када добијете награду за животно дело (моја маленкост) замишљате је као спас.Замишљате је као да вас неко спроводи гробљанском улицом која вам је спас од виртуелног света који вам бесрамно намећу покривајући се подршкама изгубљеног кредибилитета Европе.Све накарадно се дешава у садашњици када ћемо јести коријење, како је видовито предвидео,пре доста година,један црногорски политичар.

Српски народ се,углавном испијајући пиво испред продавнице,бави финансијским аматеризмом и „штедњу” државе поистовећује са отимачином. Унапред се извињавам што ћу навести пример тзв.националних пензија на које је утрошено много непримеремне пљувачине.Поменуте пензије, добијене 2009. године, износиле су 620 евра, да би данас, на радост државе, износиле око 350 евра.Ни то није било довољно држави која на културу гледа као на пошаст, него је и тај износ смањила за 10 одсто! Шта тек следи отпуштеним радницима који се радују цркавици да откупе стаж?Некадашњи министар културе био је поносан на идеју да се уведу признања заслужним и „заслужним” уметницима, па их је накрцао око четиристотине и ми, свесно или несвесно, постадосмо најкултурнија нација на свету!Тај „врућ кромпир” преузео је актуелни министар културе који је коначно естраду разделио од културе и лишио парламент ђускања.Тешко. Жилави су у својој чаури непросвећености као огледалу непросвећеног народа,а непросвећен народ одговара манипулацији власти,што је тренутно на дневном реду!

Дозволите ми, неуком, да се запитам који је начин да држава штеди? Дозволите ми да упитам грађане Србије да ли у свом окружењу знају некога ко има штедну књижицу? Шта то беше? Стварност је гладовање као вид штедње. Стабилне државе,у неком сегменту, ослањају се и на штедне улоге својих грађана. У нашој лепој Србији, где увече забодешштап а он изјутра процвета, квалитет живота грађана зависи од продаје (упропашћених) добара у власништву народа.

Чудо наше домовине је да се новцем пореских обвезника располаже као „Алајбеговом сламом".Замислите државу која се „вади”(објављено малтене црквеним звонима) да продаје око 1.500 службених аутомобила!

Звани и незвани сручњаци,сецикесе и бонвивани,представљени као спасиоци(како кратко памтимо), долазили су, а сакривено је колико су коштали и која нам корист од њих беше.На крају, а у „име народа" (како то гордо звучи), нека нам власт одговори: Шта се подразумава под штедњом државе?

Kомпозитор