Štednja

Da li je u Srbiji poštenije biti u minusu nego posedovati dvadeset miliona dolara u švajcarskoj banci? Toliko o „poštenju”.Svestan sam da finansijska pitanja nisu moj „resor”.Zapitaćete se što se umetnik petlja u resor države? Pamet je podstanar u zemlji Srbiji u kojoj mu gazda određuje cenu,potmulo i nenajavljeno povećavajući kiriju,a u isto vreme „ponosno” i slavodobitno prihvatajući pohvale slatkorečivih belosvetskih ala. Ili, da budem konkretan,aždaje bljuju vatru od koje Srbija vidi samo dim!

U toj magli čak i kada dobijete nagradu za životno delo (moja malenkost) zamišljate je kao spas.Zamišljate je kao da vas neko sprovodi grobljanskom ulicom koja vam je spas od virtuelnog sveta koji vam besramno nameću pokrivajući se podrškama izgubljenog kredibiliteta Evrope.Sve nakaradno se dešava u sadašnjici kada ćemo jesti korijenje, kako je vidovito predvideo,pre dosta godina,jedan crnogorski političar.

Srpski narod se,uglavnom ispijajući pivo ispred prodavnice,bavi finansijskim amaterizmom i „štednju” države poistovećuje sa otimačinom. Unapred se izvinjavam što ću navesti primer tzv.nacionalnih penzija na koje je utrošeno mnogo neprimeremne pljuvačine.Pomenute penzije, dobijene 2009. godine, iznosile su 620 evra, da bi danas, na radost države, iznosile oko 350 evra.Ni to nije bilo dovoljno državi koja na kulturu gleda kao na pošast, nego je i taj iznos smanjila za 10 odsto! Šta tek sledi otpuštenim radnicima koji se raduju crkavici da otkupe staž?Nekadašnji ministar kulture bio je ponosan na ideju da se uvedu priznanja zaslužnim i „zaslužnim” umetnicima, pa ih je nakrcao oko četiristotine i mi, svesno ili nesvesno, postadosmo najkulturnija nacija na svetu!Taj „vruć krompir” preuzeo je aktuelni ministar kulture koji je konačno estradu razdelio od kulture i lišio parlament đuskanja.Teško. Žilavi su u svojoj čauri neprosvećenosti kao ogledalu neprosvećenog naroda,a neprosvećen narod odgovara manipulaciji vlasti,što je trenutno na dnevnom redu!

Dozvolite mi, neukom, da se zapitam koji je način da država štedi? Dozvolite mi da upitam građane Srbije da li u svom okruženju znaju nekoga ko ima štednu knjižicu? Šta to beše? Stvarnost je gladovanje kao vid štednje. Stabilne države,u nekom segmentu, oslanjaju se i na štedne uloge svojih građana. U našoj lepoj Srbiji, gde uveče zabodešštap a on izjutra procveta, kvalitet života građana zavisi od prodaje (upropašćenih) dobara u vlasništvu naroda.

Čudo naše domovine je da se novcem poreskih obveznika raspolaže kao „Alajbegovom slamom".Zamislite državu koja se „vadi”(objavljeno maltene crkvenim zvonima) da prodaje oko 1.500 službenih automobila!

Zvani i nezvani sručnjaci,secikese i bonvivani,predstavljeni kao spasioci(kako kratko pamtimo), dolazili su, a sakriveno je koliko su koštali i koja nam korist od njih beše.Na kraju, a u „ime naroda" (kako to gordo zvuči), neka nam vlast odgovori: Šta se podrazumava pod štednjom države?

Kompozitor