Поникве исплативе за Европу, али не и за НИП

Ужице – Вест да из НИП-а у 2008. неће бити новчане подршке за подухват развоја цивилног авио-саобраћаја на војном аеродрому Поникве, деловала је на житеље ужичког краја попут хладног туша. Јер, на основу процене техничке комисије НИП-а по којој цивилни летова са Поникава нису економски исплативи, доведен је у питање посао у који је држава минулих година уложила десетине милиона динара, посао који је био највећа шанса за отварање овдашњег туризма према свету и развој читавог региона.

За упућене, изненађујуће је образложење комисије НИП-а о нерентабилности, које се сада, иако послови око Поникава трају годинама, први пут чује. Јер, аеродром Поникве већ извесно време део је озбиљног европског пројекта RAIRDev, чији је циљ да развија регионалне аеродроме и регионе у којима се они налазе. Пројектом су обухваћене ваздушне луке у Грчкој, Мађарској, Словачкој, Пољској, Немачкој, Италији, Украјини и Поникве у Србији.

У поменутом пројекту је детаљно наведено колико треба уложити у нову будућност аеродрома код Ужица, какав се саобраћај прогнозира, који је могући број путника по планским периодима, те какви су приходи и да ли је исплативо. А јесте, и то пре свега за овај регион, жељан да му гости из иностранства лакше дођу на Златибор, Тару, у Мокру Гору, да свежу малину пошаље брзо у свет, да лоукост компаније одавде развозе путнике до европских центара.

Та европска студија – а за Поникве је носилац посла Регионална привредна комора Ужица – међу првим закључцима наводи: претварањем аеродрома Поникве у међународни цивилни аеродром активирају се неискоришћени привредни капацитети и остварују позитивни економски ефекти на регион. Исплативост се илуструје и бројкама, на основу процена заснованих на искуствима држава које су нове чланице ЕУ. По томе, првих година, док се посао не разради, годишњи минус Поникава био би око 740.000 евра, али би регион од авионских путника зарадио 4,3 милиона евра. На петогодишњем нивоу, пише у студији, то би на око 3,7 милиона минуса аеродрому донело чак 21,8 милиона прихода региону. Временом, број путника би се повећавао, па би и аеродром остваривао добит.

– Ти подаци почивају на претпоставци да се претварање аеродрома у цивилну ваздушну луку обавља из кредита, па су ту урачунате и кредитне обавезе Поникава које доводе до минуса – објашњава за „Политику” Саша Савић из ужичке привредне коморе, вођа пројекта RAIRDev за Србију, додајући да ако би се за цивилни саобраћај оспособио новцем из НИП-а или донација, кредитних обавеза не би било, па би већ на почетку аеродром пословао позитивно.

– Главно питање је да ли аеродром постоји због себе или региона. Однос зараде аеродрома и региона је један према осам – истиче Савић, наводећи пример мариборског аеродрома који је од пре неку годину оспособљен за цивилни саобраћај. Тамо је, на основу уговора са познатом ирском лоукост компанијом, обезбеђено три лета недељно из западне Европе. Остварен је годишњи приход од 800.000 евра, као и приход мариборског региона од 6,5 милиона евра. Мариборски пример није усамљен.

Према расположивим подацима, за довршетак свих послова на Пониквама потребно је 18,9 милиона евра. Минулих година разминирана је и санирана писта, али треба разминирати и припремити за коришћење широк појас око писте. Читав комплекс, захвата 575 хектара, и добар део је још неуређен. И страни донатори су заинтересовани да помогну: говори се да је у припреми план тесније сарадње Чајетине и италијанског града Авијана, и да су Италијани понудили донацију за неки од овдашњих пројеката. Чајетинци су им, због значаја аеродрома за туризам Златибора, предложили да уложе у Поникве, па је то улагање извесно.

Једно од образложења ускраћивања подршке Пониквама из НИП-а је, наводно, што ни нишки аеродром није рентабилан. У Ужицу кажу да поређење није примерено, јер би се Поникве и читав овај туристички крај много више ослањали на туристичке иностране летове, те зато још једном позивају надлежне у НИП-у да преиспитају своју одлуку.