Чекајући азил

То што београдским улицама лута пет-шест хиљада напуштених паса јесте доказ да није баш много учињено да се број луталица смањи. Зато радује изјава Бранислава Божовића, секретара Секретаријата за заштиту животне средине Београда, да ће главни град ове године са десет милиона динара настојати да припреми пројекат и терен за градњу једног или два азила за напуштене животиње. Председници општина Палилула, Раковица, Младеновац, Обреновац и Лазаревац понудили су сарадњу у тражењу локације, јер хуманост већине престаје у тренутку кад се помене место за прихватилиште. Нико неће лавеж и буку у свом комшилуку.

По речима секретара Божовића, Београд се интензивно бави проблемом паса луталица, пре свега по основу Закона о ветеринарству, а потом и усвајањем Стратегије о решавању проблема паса луталица у 2006. и 2007. години.

– Највећи део посла обавља Ветеринарска станица Београд са којом имамо уговор, али помажу нам и три невладине организације. Лане смо конкретно за зоо-хигијену, за све што је предузето да Београд на најбољи начин реши проблем напуштених животиња, издвојили 61 милион динара. Ове године та сума ће износити 55 милиона динара, јер је сада са дневног реда скинут поприличан трошак за чиповање седам хиљада животиња – објашњава Бранислав Божовић.

Када се крочи на улицу, када се виде слике оних који имају ожиљке од псећих зуба и поразговара са онима који псе и мачке воле, а спремни су да им помогну – вест о азилу или азилима могла би се допунити речју „коначно”.

– Ово је, нажалост, један од ретких великих градова који нема прихватилиште за псе, али су тај посао на себе преузели неки ентузијасти спремни да уложе новац. Оно што постоји у Овчи не рачуна се, то није прихватилиште, то је губилиште за псе. Слике оданде су грозне. Предложили смо да тај простор буде искоришћен за масовну стерилизацију, јер то је најбоља мера за смањење броја напуштених животиња – говори Горан Паскаљевић, наш познати филмски режисер, председник Удружења „СОС енималс”, дугогодишњи доказани пријатељ животиња, човек који брине о азилу „Код Каће” у коме има 300 паса.

– Моја супруга Кристина и ја уложили смо више од 30.000 евра да се тај простор прошири и оспособи за нормалну употребу. А онда се нађе неко, као што је Елвир Буразеровић из „Орке”, да прети како ће затворити азил, јер није саграђен по светским мерилима. Ја сам тог момка некада подржавао, инсистирао сам да буде председавајући Савеза за заштиту животиња, јернеко мора да се бави и тим мастиљарским послом, али не може он који зарађује паре бавећи се теоретски заштитом животиња да каже да се ја тиме бавим из политичких побуда. Ујутру кад устанем ја прво помислим да ли ти пси имају шта да једу, да ли некоме од њих потребан ветеринар. И, наравно, када су до мене почеле да стижу слике о катастрофалној ситуацији у Овчи, о страдању стотина паса, бурно сам реаговао, за разлику од Буразеровића, који их брани, јер не жели да „таласа” како би сачувао своју плату и оно „поред плате” – објашњава Горан Паскаљевић.

(/slika2)– Узалудни су стерилизација и обележавање ако се то не уради добро, па пас умре у мукама после седам дана или, још горе, ако се врати на улицу и после седам дана покупе га шинтери и убију – упозорава режисер. – Само тешко болесни и агресивни пси би требало да буду подвргнути еутаназији, а остали морају да буду враћениу станишта. Сада у Овчи убијају неколико стотина животиња месечно. Зато ћемо ми доставити Скупштини града свој предлог за решење тог проблема који захтева храбрије резове у тој области.

Неслагање челних људи два удружења, „СОС енималса” и „Хелп енималса” са „Орком”, који су пре нешто више од годину дана формирали Савез за заштиту животиња, кумовало је враћању на почетне позиције. Свако за себе. С тим што је прошле године од Инфо-центар добио од Скупштине Београда 10 милиона динара, „Хелп енималс” – шест, а „СОС енималс” – два милиона динара.

– Савез је основан по налогу челника града, јер нису желели да иза Инфо-центра стоји само „Орка” – истиче Злата Корјенић из Удружења „Хелп енималс”. – Стање у прихватилишту у Овчи је непромењено, а према извештају ветеринара Тамаре Попић, која је била независни посматрач Савеза, тамо су изведене многе нестручне стерилизације, масовна убијања и мучења паса. Због могућих неспоразума разјаснићу и поменуту једнократну помоћ града која је само на један дан прошла преко рачуна „Хелп енималса”. Тих шест милиона намењено је искључиво за храну за 1.489 животиња смештених у азилима удружења „Респекта”, „СОС енималас”, „Хелп енималс”, „Зоовита”, „Удружења мачака” и хране ће бити само до јуна.

– Ми у „СОС енимал” бавили смо се стерилизацијом уличних мачака. Са два милиона динара, колико смо лане добили од града, стерилисали смо осамсто мачака, тетовирали их и вакцинисали да, ако буду поново ухваћене, ветеринари не морају опет њима да се баве – додаје Паскаљевић. – За разлику од нас, који уз много мање добијеног новца дајемо и своје паре за добро животиња, половина суме намењена Инфо-центру при „Орки” отишла је за плате запослених и „продавање магле”. Сада су поднели захтев да им се одобри 15 милиона динара и добили обећање да ће им то град авансно уплатити. По Буразеровићевим речима, то је тек трећина средстава која им пристижу на рачун, уз разне друге донације. Где троше пола милиона евра годишње?Хајде да на крају будемо позитивни – смешка се Паскаљевић. – Београд мора да издвоји средства за праву заштиту животиња која ће бити барем три путавећа од оних коју даје „Орки” или оних које троши за ликвидацију животиња у кафилерији у Овчи. Или, градска скупштина мора да преструктурише финансирање ове области, за добробит животиња, али и људи, хајде да и ја кажем, пореских обвезника Београда.