Информатичари најлакше долазе до посла

На интернет-сајту Националне службе за запошљавање (НСЗ) током претходне године објављено је 3.607 огласа у којима је тражено 10.953 радника, а на ове огласе пријавило се 47.703 кандидата, то јест пет пута више особа. То у статистичком преводу значи да се на један оглас за посао јаве 132 особе. Представници Националне службе за запошљавање кажу да анализа тражених занимања говори да су послодавци највише тражили инжењере из области информационих технологија и електротехнике, фармацеуте, али и лекаре специјалисте, професоре математике, физике и страних језика, дипломиране грађевинске инжењере и дипломиране биохемичаре.

Велико интересовање послодаваца постојало је и за агенте осигурања и менаџере продаје, као и за грађевинске раднике – од помоћних до квалификованих, као и раднике машинске струке – завариваче и браваре. 

Са друге стране, на један конкурс за посао који је расписан на сајту „Инфостуда” у протеклој години у просеку су се јављале чак 154 особе. И овде су послодавци највише тражили ИТ стручњаке и трговце.

Представница „Инфостуда” Татјана Видојевић оцењује оптимистичном чињеницу да је упркос економској кризи у којој се налазимо, на овом сајту прошле године објављено десет одсто огласа више него 2013. године, а у 14.627 расписаних конкурса послодавци су тражили 41.700 радника.

– Анализа тражених занимања показује да су се највише тражили трговци и ИТ стручњаци, а потом особе које се баве административним пословима и рачуноводством, а затим машинством и електротехником. Најмање су се тражили прехрамбени технолози, професори језика и књижевности, као и оне особе које се баве људским ресурсима. Анализирајући понуду и потражњу у односу на претходне године може се закључити да расте број огласа у области ИТ технологија, машинства, маркетинга и пи-ара и транспорта, док истовремено пада интересовање послодаваца за економисте и правнике – објашњава Татјана Видојевић.

О порасту интересовања послодаваца за информатичаре, довољно говори податак да је проценат огласа на овом сајту, у којима су се тражили ИТ стручњаци, 2012. износио девет, а претходне године чак 18 одсто. Током претходне године најлакше су се запошљавали ИТ стручњаци, а пре свега ЈАВА програмери, ИОС и НЕТ програмери и ПХП програмери. Понуда ових послова била је већа од потражње, а велику шансу да пронађу посао имали су и дипломирани инжењери електротехнике, дипломирани машински инжењери, месари, аутомеханичари и комерцијалисти.

Илустрација тезе да на тржишту рада влада мање интересовање за економисте јесте и податак да је 2012. године сваки десети послодавац тражио економисту, а током прошле године стручњаке овог профила тражило је свега 3,6 одсто послодаваца. 

Статистички посматрано најмање посла у току претходне године било је за шефове кабинета, аналитичаре продаје, администраторе клијената, фактуристе и раднике на физичком обезбеђењу објеката.

----------------------------------

Највише зарађују директори страних представништава

Подаци добијени са сајта infoplate.rs показују да су током претходне године најплаћенији били директори страних представништва – њихова просечна зарада износила је 169.183 динара. ИТ директори су у просеку били плаћени 147.068 динара. Најмање су у претходној години зарађивали кројачи чија је просечна зарада износила 20.792 динара, хигијеничари који су били плаћени око 21.348 динара, портири чија је просечна зарада износила 22.044 динара, радници обезбеђења који су зарађивали 22.117 динара и точиоци горива на пумпама који су у просеку били плаћени 23.953 динара, каже Татјана Видојевић.