Бриселска лектура за српску цензуру

Чинило се да је власт у Србији коначно могла да одахне после повремених оптужби европских званичника о наводној цензури медија, када је европски комесар Јоханес Хан пре неколико дана затражио доказе за такве тврдње. Међутим, Ханова портпаролка Маја Коцијанчич, „лекторисала” је накнадно свога шефа, појаснивши да слобода медија „остаје критична тема” у Србији. И додала, наставивши да даље тумачи свог комесара Хана – дао томе нема преговора.

Тако су, заправо, власти у Београду одахнуле тек нешто више од једног дана. Прича о наводној цензури и неслободи медија у Србији се наставила после недавних оптужби БИРН-а, када се огласио и извршни директор Репортера без граница (РБГ) Кристијан Мир. Шеф организације која је на својој најновијој листи медијских слобода Србију рангирала 13 места ниже него претходне године, изјавио је да цензура у Србији „није директна, ни транспарентна, али је лако доказиво да постоји”.

У интервјуу за портал „Цензоловка”, Мир је оценио да је развој медијске ситуације у Србији „тужан” и рекао да властима веома негативан однос према слободи медија, да гуши критичко, слободно извештавање, а притисцима на медије, који су често финансијски, преко реклама, утиче и на уређивачку политику.

На то је реаговао министар културе и информисања Иван Тасовац, поручујући да је Европска комисија утврдила знатно побољшани правни оквир у области медија и да је Србија постигла приметан напредак у области информационог друштва и медија.„То је постигнуто захваљујући доношењу сета медијских закона”, рекао је Тасовац и навео да је Србија у року донела подзаконске акте који су омогућили расписивање конкурса за пројектно суфинансирање медија.

Мир је рекао да су се током 2014. независни медији и новинари који су критички настројени нашли на удару озбиљних притисака у неколико случајева.

„Новински текстови у којима је критикована влада били су избрисани са интернета, а независним новинарима је прећено или је на њих извршен притисак”, истакао је Мир, додавши да је „реалан напредак” на пољу слободе медија на Балкану приметан једино „можда у Хрватској”.

Коментаришући пад Србије за 13 места на листи његове организације, Мир је оценио да је то тужно за земљу која је кандидат за чланство у ЕУ.Извршни директор Репортера без граница објаснио је да су извештаји о слободи медија документовани доказима.

Према писању сајта „Цензоловка”, Мир и РБГ навели су и три „доказа” о гушењу медијских слобода: „Снимци којима је исмеван премијер уклоњени су са ’Јутјуба’, неколико веб-сајтова је пало након што су објавили оптужбе да је докторска дисертација министра унутрашњих послова плагијат, прљава кампања против новинарке Наталије Милетић, која извештава из Берлина, због њеног критичког питања постављеног на конференцији премијера Вучића и канцеларке Ангеле Меркел”.

Подсећања ради, исте или сличне тврдње већ су демантоване раније, јер су биле садржане и у извештају представнице ОЕБС-а за слободу медија Дуње Мијатовић, која је летос такође оптужила српске власти за цензуру. Лист „Блиц” је још раније објаснио да власт нема никакве везе са брисањем једног текста са њиховог сајта, што је по карактеру веома слична оптужба као и она да „цензура није директна и транспарентна”, али постоји и лако је доказива. На то се осврнуо и Тасовац, рекавши да РБГ и БИРН „више занимају езотерична стања у којима су ствари невидљиве, нетранспарентне, али лако доказиве”.

Мир је, такође, објаснио да се извештаји раде на основу јединственог упитника на који одговарају новинари, адвокати, професори универзитета и експерти, али да њихова имена нису објављена, јер „у неким земљама они желе да остану анонимни”.

Тачно је да је упитник РБГ-а веома добар, али на његов резултат веома може утицати то – ко на њега одговара. С обзиром на то да само РБГ зна ко су „експерти” који оцењују стање медија у Србији, било би занимљиво знати да ли ова организација испитује и њихово политичко опредељење?

Бојан Билбија

--------------------------------------------------------------------

Вучић: Не мешам се у писање и рад медија

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да се не меша у писање и рад медија.„Шта хоћете, да будем цензор и да кажем да нешто не смете да пишете. Не мешам се у писање и рад медија”, одговорио је Вучић новинарима на питање да прокоментарише писање листа „Одбрана”, у којем је објављен текст „Заштитник против заштитника”. Премијер је, коментаришући изјаву европског комесара за суседску политику и преговоре о проширењу Јохана Хана о стању у медијима у Србији, рекао да је потпуно сагласан са њим и да је то важно питање, али да све тврдње о стању у медијима морају да буду засноване на чињеницама.

Вучић је рекао и да у изјави портпаролке Маје Коцијанчич, која је уследила после Ханове изјаве, не види ништа спорно, већ да је само указано да је то критично важно питање у Србији.
        „Сагласан сам са тим, као и да ствари треба да буду засноване на чињеницама, а не на гласинама. Ниједну реч примедбе немам на то, иначе бих већ реаговао. Знате да ми није никакав проблем да одговорим ни Маји Коцијанчич, ни свима њима”, рекао је Вучић.

Хан је поручио да слобода медија остаје „критична тема у процесу придруживања Европској унији” и да се „та политика није променила”.Хан је то поручио преко своје портпаролке Маје Коцијанчич како би разјаснио контроверзе настале након што је недавно изјавио да је „неопходно наћи доказе да је слобода медија у Србији угрожена”.„Комесар сматра да је слобода медија од критичне важности и да о томе нема преговора”, навела је Коцијанчич у саопштењу за медије.

Танјуг