Насиље над женама мора да се заустави

Председница Kоординационог тела за родну равноправност Владе Србије Зорана Михајловић, потпредседница владе и министарка саобраћаја, изјавила је недавно да би због пораста породичног насиља требало изменити дефиницију породице у Кривичном закону како би се заштитиле све жене – како венчане тако и невенчане, а насилници завршили на суду. На питање „Политике” због чега је предложила усаглашавање ова два закона, да ли је случај Ане Марије Жујовић кумовао њеној одлуци да тражи измену Кривичног закона и да ли је задовољна реакцијом тужиоца у вези са тим случајем, Зорана Михајловић каже: 

– Насиље над женама мора да се заустави. У 2014. години убијено је 27 жена, од почетка године пет. Ми не можемо више да седимо и чекамо да нам се ове ситуације понављају. То су биле наше сестре, пријатељице, комшинице. Неке нисмо ни знали, али смо о њиховим судбинама сазнали из медија. Баш због њих, али и оних које би сутра могле да постану само статистика, морамо да изменимо прописе – дефиницију породице у Кривичном законику морамо да усагласимо са дефиницијом из Породичног закона да би заштитили све жене, без обзира на то да ли су у браку, вези или било ком другом односу. Жртве попут Ане Марије Жујовић не смеју да испаштају, а правовремена реакција надлежних органа не може да буде осујећена мрежом прописа који су у нескладу. Зато је важно изменити прописе, јер насиље мора да се заустави, насилници морају да буду осуђени, а жене морају да уживају потпуну кривично-правну заштиту.

Како тумачите чињеницу да из године у годину расте број конвенција, прописа, декларација и закона који жену штите од закона у породици, а истовремено расте и број жртава насиља у породици? Подаци говоре да су током 2013. године убијене 44 жене, 2012. године – 32, док је 2011. године смртно страдало 29 жена.
Подаци су забрињавајући. Они су уједно и опомена друштву да мора да се активно укључи и стане на пут свим облицима насиља.Подаци су такви, јер је казнена политика блага. Недостају нам услуге намењене жртвама насиља – СОС телефони и сигурне куће. Морамо активније да радимо на промени свести људи. Годинама смо изложени економским потешкоћама које доводе до социјалне и културне беде и отуђења људи. Али, то не сме да нам буде изговор за нечињење. Морамо сви заједно да мењамо оно што је скоро постало модел понашања и зауставимо насиље. На нама је да не пристајемо да окрећемо главу и ћутимо.

Социолози кажу да у нашем друштву постоји висок степен толеранције на насиље и да већина нас појача телевизор када у комшијском стану чује буку која јасно асоцира да комшија бије жену, уместо да позове полицију и пријави тог комшију. Да ли је доношење закона довољно за промену друштвене свести да насиље није приватна ствар породице?

Промена свести, доследно спровођење закона, јасна културна политика, породица као стуб друштва, цивилни сектор и медији – сви заједно, свакога дана, морају да раде да би се стање свести у друштву мењало. Жене морају да пријаве насиље и траже помоћ. Држава је ту да закон донесе, спроведе и насилника казни, али да пре свега женама пружи потпуну кривичну и правну заштиту. Зато ћу наставити да се борим за права свих жена и инсистирам на усаглашавању закона.

Судије које суде у породичним споровима кажу и да саме жене одустају од судских спорова, било због страха од нових батина било због стрепње да неће моћи да хране породицу ако муж оде у затвор и да тако насилници остају некажњени. Да ли је потребна промена закона како би се свако насиље у породици гонило по службеној дужности?

Србија је друштво предрасуда, нарочито према женама. Због тога се жене најчешће и повлаче пред насилницима, трпе стрепећи шта ће средина да каже, верују да неће моћи да опстану ако остану саме.Полиција током године прими више од 20.000 пријава, док центри за социјални рад региструју више од 9.000 жртава насиља у породици. Свака пета жена прогањана је од стране члана породице, садашњег или бившег партнера. Жртве више пута пријављују насилнике полицији, који углавном добију само упозорење. Поступци дуго трају, нема бесплатне правне помоћи за жртве, а у 70 одсто случајева насилници добију условну казну коју потом нико не прати. Зато не треба да чуди што жене одустају и трпе насиље.Свесна сам где живим, али овде сам да рушим предрасуде, охрабрим жене да насиље пријаве и да се боре за себе, на исти начин на који ћу се ја борити за њихово право на достојанствен и економски бољи живот. Све што Координационо тело за родну равноправност, на чијем сам челу, може да учини да се унапреди законодавни оквир, урадиће. Имате моју реч.Али, жене не смеју да буду жртве. Морају да пријаве насиље, јер је то једини начин да насиље зауставе.