Кубански лек за Марадону, али не и за Американце

Дипломатију белих мантила Куба је довела до савршенства, извоз лекара и увоз тешко оболелих пацијената уз изврсне специјалистичке прегледе подижу Хавани међународни рејтинг и доносе јој знатан приход. Американци, опет, ојађени због астрономских цена болничких услуга иду и на крај света како би се оперисали или излечили за много мање паре.

У идеалним условима два система могла би да се допуњују на задовољство обичних људи. Да је добросуседских односа, Американци би могли да користе највеће достигнуће Кастрове револуције – квалитетно здравство и школство. Овако Американци своју Ахилову пету (недостижно високе цене студија и медицинских услуга) „лече” на другим местима, у Костарики, Мексику, Канади, Израелу, Сингапуру, Великој Британији, али не и на Куби.

У многим зубарским амбулантама по Америци постоји чак пракса да се тродимензионални снимци вилице шаљу интернетом у Индију и да оданде потом стижу нови зуби за америчког пацијента. Зубне мостове свакако би било лакше транспортовати из суседне Кубе.

Са отопљавањем односа и најавом укидања ембарга, америчке агенције за здравствени туризам су се разиграле како би унапред оствариле контакте и резервисале места на Куби – за блиску будућност кад се санкције коначно укину. Суседи са севера, Канађани, пуни су хвале за стручност кубанских лекара.

Нарочито помоћ траже пацијенти са кичменим тегобама или болестима, а нису ретке познате личности из целог света које путују на карипско острво како би се улепшале, затегле, ослободиле се зависности од дроге или сувишних килограма. Славни Дијего Марадона је лекарима направио велику рекламу када се са Кубе вратио препорођен, без великог стомака и са бистром главом.

Вођа кубанске револуције Фидел Кастро имао је озбиљну операцију у стомаку пре десетак година и од ње се опоравио иако су му у Америци предвиђали крај. Наш Валтер, Бата Живојиновић, успешно се на Куби лечио од гангрене. Многи на Куби себи успеју да продуже живот чак и кад болују од неизлечивих болести. Али венецуелански лидер Уго Чавес сувише је касно затражио помоћ кубанских лекара и није успео да се опорави после треће операције канцера. Лекари су дали све од себе да најбољем пријатељу Фидела Кастра спасу живот.

Амерички „Њујорк тајмс” цитира пацијента из Канаде коме је у саобраћајној несрећи повређена кичма, па је остао делимично парализован. Свака три месеца одлази на физикалну терапију на Кубу. Он каже да су физиотерапеути и доктори високообучени, да поседују огромно знање и да цела терапија кошта делић од онога колико би га коштало у Канади, где здравствено осигурање не покрива поједине трошкове. Лечење на Куби кошта га 200 долара дневно, а у то спадају шест сати физикалне терапије, смештај у удобној соби и храна. За приватног физиотерапеута у Канади морао би на сат да плати 93 долара.

Стотине хиљада Латиноамериканаца прогледале су на Куби када су им у тамошњим болницама оперисане очи. А пре неколико година прогледао је и Боливијац, наредник зелених беретки који је 1967. убио у боливијским гудурама Че Гевару. О успешној операцији његових очију писао је тада лист „Гранма”, званични орган Кубанске комунистичке партије.

Кубански лекари помажу дакле и непријатељима револуције, а били би вољни да лече и Американце. Проблем је у томе што то још није могуће јер Вашингтон још није скинуо ембарго са здравственог туризма на Куби.

За лекарима са карипског острва посегла је и бразилска председница Дилма Русеф, када није могла да натера медицинаре из своје земље да се преселе у забачене крајеве и тамо отворе амбуланте. То је изазвало протесте бразилских лекара који су у Кубанцима видели конкуренцију за своју струку. Стручњаци са Кубе су пожртвованији и солидарнији и за мање паре су спремни да спасавају животе људи. Куба такође од тога има користи јер део плате коју исплаћује Бразил одлази у државни буџет. То је, како се истиче, праведно јер сви кубански лекари су се школовали бесплатно, па је ред да од њиховог рада и држава има неке користи.

Епидемија еболе у Африци поново је у жижу ставила кубанску медицину. Лекари су масовно и организовано одлазили на најугроженија подручја, а од пре неки дан се прочуло да је медицинско особље са Кубе кандидовано за Нобелову награду за мир.

Дипломатија белих мантила дала је одличне резултате у Пакистану, где је Куба после земљотреса у октобру 2005. послала око 3.000 лекара и медицинских техничара који су за шест месеци излечили око милион и седамсто хиљада пацијената и обавили око 15.000 операција. Сличну здравствену операцију Куба је применила и у Индонезији када је ову земљу задесила природна катастрофа.

Али када је Кастро понудио да пошаље лекаре у Луизијану, како би помогли у лечењу угрожених од урагана „Катрине” (2005), тадашњи председник Џорџ Буш одбио је помоћ из комунистичке Кубе, иако није било довољно медицинског особља. Због тога су многи страдали.

Укидањем ембарга могао би, како то констатују поједини амерички часописи, да наступи крај кубанског медицинског чуда. Јер многи лекари са Кубе могли би лакше да се преселе у САД а да не одуже дуг држави која их је бесплатно школовала. Ако би Американци масовно похрлили на Кубу ради лечења, здравство би се комерцијализовало и претворило у индустрију. И теже би било сиромашним Кубанцима да дођу до лекара, док би Американцима сви здравствени прегледи били багателни.