Аргентинци траже правду за убијеног тужиоца

Широке улице и пространи тргови аргентинске престонице опет су загушени мирним протестима. На једном од најмасовнијих скупова још од пада војне диктатуре (1983), више од 400.000 људи је пре два дана захтевало да влада председнице Кристине Киршнер престане да замагљује околности под којима је специјални тужилац Алберто Нисман изгубио живот.

Била је то импозантна протестна шетња између Конгреса и легендарног Мајског трга, каква се виђала само када су Аргентинци тражили да се казне кривци за „нестанак” тридесет хиљада људи које је војна хунта (1976–1983) сумњичила за неистомишљеништво. Или нам их вратите живе или казните злочинце који су их убили, поручивале су тада мајке у белим марамама, а слике са Мајског трга обишле су свет. Аргентина се потом прочула као прва земља која је на суд извела и казнила главешине војне хунте зато што су спроводили терор и злочине над сопственим народом.

Месец дана је прошло откако је аргентински специјални тужилац Алберто Нисман изгубио живот и двадесет година откако је у Буенос Ајресу извршен напад на израелски центар у коме је убијено 85 особа, а Аргентинци данас не верују да ће се ова два међусобно повезана догађаја икада разјаснити.

Специјални тужилац који је десет година истраживао терористички напад на израелски центар нађен је мртав 18. јануара, неколико сати пре него што је требало да сведочи пред Конгресом о својим налазима. У његовим налазима који су после смрти у целини обелодањени, он оптужује аргентинску председницу да је покушала да подрије истрагу и прикрије кривицу Техерана за терористички напад 1994. Киршнерова је заједно са руководећим људима у влади, према Нисману, склопила договор са Техераном да заштити иранске званичнике од Интерполовог гоњења. У замену за ову „услугу” Иран по повољним условима испоручује нафту Аргентини и увози њено жито и месо.

Из Ружичасте палате, здања у коме се налази председнички кабинет, о смрти тужиоца је потом изашло неколико опречних званичних и незваничних саопштења и објашњења. Самоубиство, убиство срачунато на компромитовање председнице и њених саветника, међународна завера против добробити државе, домаће обавештајне службе, злочин из страсти…Наводно је колега био љубоморан због Нисманове репутације непоткупљивог тужиоца, па га је убио. Постоји још много верзија о овом убиству које се данас препричавају у Буенос Ајресу, а једна од њих је да је убијени жртва свог љубоморног хомосексуалног партнера.

Масовни марш у Буенос Ајресу је реакција на овакве начине поигравања са смрћу специјалног тужиоца, објашњавају аргентински аналитичари. Протесте нису сазвали ни опозиција ни синдикати. Аргентинце је на овај скуп позвала група од шест тужилаца, колеге убијеног Нисмана.

Аргентина је модерна демократија и њени грађани заслужују објашњење, пишу поједини аргентински листови и додају да грађани с правом захтевају објективну истрагу и одговор на питање ко је крив за смрт тужиоца Нисмана и за терористички напад у коме је пре двадесет година страдало 85 људи.