Краљ Салман почастио поданике са 32 милијарде долара

Драгуљари у Ријаду већ данима задовољно трљају руке. Како кажу, муштерија је више него што могу да стигну да услуже. Телевизијске станице о томе већ праве репортаже, међу њима и Ен-Би-Си. Изненадна најезда на ову чувену „тржницу драгоцености под отвореним небом” није случајна – краљ Салман, нови монарх Саудијске Арабије, у време у којем већина света грца у дуговима, одлучио је да части своје поданике, и то са око 32 милијарде долара.

Ту одлуку донео је након што је на трону прошлог месеца наследио свог преминулог полубрата, краља Абдулаха, а процену о томе колико је то, заправо, новца урадила је филијала „Ешмор групе” у Ријаду. Да би било сликовитије – реч је о своти која превазилази годишњи буџет Нигерије, највеће афричке економије. Или, у поређењу са нама – краљ ће буџетским корисницима и запосленима у државној служби поделити мало више од три и по овогодишња буџета Србије.

Према подацима које наводи „Њујорк тајмс”, око три милиона запослених од укупно пет и по, добиће две месечне плате, што је око 5.000 долара. Осим тога, новац ће бити додељен спортским клубовима, уметничким и другим професионалним удружењима, биће инвестиција на пољу водовода и електричне енергије.

Декрет којим се новац на овај начин даје није неуобичајен. Део је традиције. Многи се сећају да је 2005. краљ Абдулах након свог крунисања повећао плате за 15 одсто, док је 2011, када се вратио са успешног лечења у иностранству, одобрио бонус у висини једне месечне зараде. То су тада неки аналитичари доводили у везу и са „арапским пролећем”, које потреса арапски свет од краја 2010, па се мислило да је краљ овим желео да предупреди евентуалне немире код куће.

Велика владина улагања такође нису новина за ову земљу, пошто су многи рурални предели Саудијске Арабије напредовали управо због уложеног државног новца, па је становништво престало да се бави сточарством, већ се по селима возе џипови и купују „ајфон” телефони.

Међутим, овогодишња награда привукла је приличну пажњу. Разлога је неколико. Краљ Салман, за којег се, како анализира Би-Би-Си, верује да неће бити заинтересован за друштвену реформу своје земље, већ да је више оријентисан ка строгим религијским правилима, започео је владавину брзим сменама у државним телима и отпуштањем великог броја министара. На овај начин он је експресно постао популаран међу грађанима, па приче о непоштовању људских права или очекиваној политичкој реформи остају у другом плану.

Осим тога, према проценама великих инвестиционих фондова, пад цена нафте смањиће саудијске приходе од трговине „црним златом” за око 20 посто, што може резултирати повећаним дефицитом те земље, због чега је ова дарежљивост још занимљивија.

Спекулише се да такозвани „акт добре воље” има и политичку позадину – да одагна страх од екстремиста Исламске државе, која се одомаћила у комшилуку и за коју се страхује да би могла негативно да утиче на младе Саудијце, као што се то дешава у земљама у региону.

„Чињеница је да већина становника зависи од владиних субвенција, директно или индиректно. Али, једног дана нестаће нам и нафте, па не мислим да је добро размазити народ на овај начин”, мишљења је Абдулах ел Алами, саудијски писац и економиста, о чему је говорио за „Њујорк тајмс”.

О свему поменутом се уопште не размишља. Саудијци су почели да троше, примећује „Тајмс ов Индија”. Чак је и „Твитер” пун пошалица које се деле на мрежи, а које се тичу изненадне веће количине новца у њиховим новчаницима. Купују се драгуљи и злато, неки се жене првом, другом или трећом женом, неки дају новац и у добротворне сврхе. Ипак, има и оних који враћају дугове, чија месечна зарада не задовољава све потребе, па ће Шахир Мухамед, наставник у основној школи потрошити бонус на изнајмљивање стана и за карте за превоз, што је једна од многих прича које преносе агенције.

Битно је поменути да ни поједини приватници нису заборавили своје запослене. Након Салманове одлуке, неке приватне компаније урадиле су исто што и краљ, чиме су трговцима у овом делу света дали још мало разлога за славље.