Тријумф Човека птице, разочарање Одрастања

Иако су амерички медији, поготову они посвећени холивудским приликама, прогнозирали победу „Одрастања” на 87. додели Оскара, прексиноћ се у „Долби” театру одиграо обрт. За најбољи филм проглашен је „Човек птица” Алехандра Гонзалеса Ињаритуа, који је награђен и за режију, а, са сарадницима, и за оригинални сценарио. Четврти Оскар овом филму припао је за фотографију.

Светске кладионице поново су биле у праву – типовале су на „Човека птицу”, као и на глумце који су славили: Џулијен Мур, за главну улогу у „И даље Aлис” и ролу професорке оболеле од Алцхајмерове болести, и Еди Редмејн за тумачење физичара Стивена Хокинга у „Теорији свега”. И међу епизодним улогама славили су фаворити кладионичара: Патриша Аркет („Одрастање”), која је пожелела да глумице буду плаћене колико и глумци, и Џеј Кеј Симонс (признао да је планирао да одустане од Холивуда) за „Ритам лудила”, филм који је награђен и за монтажу и звук.

У категорији за најбољи филм, Холивуд се и ове године погледао у огледало, оценио је лист „Верајети”. Награђено је дело о некадашњој филмској звезди, познатој по тумачењу суперхероја, глумцу који покушава да се „врати” на Бродвеј и да се избори са својим егом. То се уклапа са традицијом Америчке филмске академије да издваја филмове који сликају (не) прилике у овој индустрији забаве, као што је био случај са „Уметником” („Артистом”) 2012. или „Аргом”, годину касније.

Обрт који се десио пријао је, јер је доделу Оскара, запалу у предвидивост протеклих година, учинио занимљивом кад то већ није могао водитељ церемоније Нил Патрик Харис. Он није добацио до претходника (Елен Деџенерис, Били Кристал…), а камоли их претекао.

Има и оних који сматрају да су Оскари за „Човека птицу” и Ињаритуа враћање дуга редитељу (аутору филмова „Пасји живот” и „21 грам”), којем је славље измакло 2007. када се такмичио филмом „Вавилон”, а „изгубио” је од Мартина Скорсезеа и његове „Двоструке игре”.

Кроз историју доделе много је сличних примера, као што је много и примера неочекиваних тријумфа одређених филмова и поред изразитих фаворита. Када је 2006. Џек Николсон за најбољи филм прогласио „Фаталну несрећу” (Crash), многи су остали у шоку, јер су очекивали победу „Планине броукбек”. Годину дана раније, фаворит је био Скорсезеов „Авијатичар”, а славили су Клинт Иствуд и екипа његовог дела „Девојка од милион долара”. Многи су остали заточени и када је „Заљубљени Шекспир” 1999. победио „Спасавање редова Рајана” Стивена Спилберга, док је 1992. овацијама поздрављен тријумф филма „Кад јагањци утихну” над фаворитом „Багзијем”, јер је чувени трилер о Ханибалу Лектору већ био објављен на ве-ха-есу за кућно гледање, што тада није био случај уколико филм јури Оскаре.

Са четири Оскара, за сценографију, костим, шминку и оригиналну музику прексиноћ је награђен и „Гранд Будапест хотел”. Најбољи адаптирани сценарио је предложак „Игре кодова”, најбољи страни филм је пољска „Ида”, а анимирани „Град хероја”. „Амерички снајпериста” је награђен за монтажу звука, а „Интерстелар” за визуелне ефекте. А најбољи документарац је „Citizenfour” о Едварду Сноудену, некадашњем чиновнику Националне безбедносне агенције који је пустио у свет поверљиве податке НСА.

„Предмет филма ’Citizenfour’, Сноуден није могао да буде овде са нама због издаје”, нашалио се водитељ Харис.

----------------------------------

„Бела” листа номинованих, расизам и Лејди Гага за најмлађе

Контроверза око „беле” листе номинованих глумаца била је у центру пажње доделе. Нил Патрик Харис, церемонију је почео шалом: „Данас славимо холивудске најбоље и најбеље. Пардон, најсјајније.”

Тема расизма поново је искочила када су Комон и Џон Леџенд добили стајаће овације и расплакали многе песмом „Glory”, из филма „Селма”, за коју су добили Оскара.

Бринуло се и о најмлађој публици коју је америчка академија покушала да привуче ангажманом поп звезде Лејди Гаге која је певала песме из филма „Моје песме моји снови” пре него што је на сцену изашла звезда тог класика – Џули Ендруз.

И. А.