Предуго пореско ћутање

Пензионер, који је део радног стажа остварио у Србији, а део у Федерацији БиХ,

а данас живи у Тузли, у октобру прошле године поднео је захтев да му се стаж из Србије призна и обрачуна како би после пет месеци добио пензију, још чека решење.

Овога пута не кривицом пензијског фонда, који је законски обавезан да му у року од два месеца достави решење о пензији, већ Пореске управе која из неког разлога не доставља податке о уплати његових доприноса у Србији.

У Србији је, каже, радио од 1991. до 1996. године код приватника чија је фирма пропала и која је у међувремену избрисана и из привредног регистра. Нема, дакле, трагова да је постојала, а једини доказ који овај несуђени пензионер има да је провео ових пет година у нашој земљи, јесте уписан стаж у радну књижицу, што није довољно да би се добила пензија.

Када се прошле недеље, пошто му пет месеци нико не одговара шта је с његовим предметом, јавио пензијском фонду у Србији, обавестили су га да мора или сам да оде у Пореску управу на Нови Београд и затражи потврду о уплаћеним доприносима за те године радног стажа или да чека да порезници то сами ураде.

– Не знам шта више и до када да чекам. Без примања сам све ово време. У ПИО фонду су ми рекли да су они још у новембру пензијском фонду у БиХ послали допис у коме су их обавестили да им недостаје потврда о уплатама доприноса за ових пет година и да очекују да им се то приложи у документацију. Интересантно је да ПИО фонд Србије не може да тражи од Пореске управе у Србији ове податке, него то мора да уради БиХ. Таква је, рекли су ми, процедура, прича овај пензионер који се јавио нашој редакцији.

Каква је то логика, пита он, да ПИО БиХ мора да шаље оданде допис Пореској управи у Србију, а да то не може српски пензијски фонд? Колико се ту времена изгуби, пита он.

У ПИО фонду, кажу, да би Фонд ПИО донео решење о праву из пензијског и инвалидског осигурања неопходно је да има податке о плаћеним доприносима за све периоде стажа осигурања.

У ситуацији када подаци недостају за одређене периоде, потражују се од Пореске управе, која је надлежна за обрачун и наплату пореза и доприноса.

Фонд нема ингеренција, начина, нити инструмената да примора Пореску управу да достави такве податке, осим редовне службене комуникације која се подразумева у поступку.

Упитан како пореску службу натерати да своје обавезе извршава на време, Ђерђ Пап, један од бивших директора Пореске управе Србије, каже за „Политику”, да се раније та ствар решавала врло лако и брзо, јер је постојало нешто што се звало одговорност и углед. Пореска управа је раније много зазирала од другостепеног органа или суда коме би се странка у случају да не може да реши проблем, обратила за помоћ.

– Последњих година до дисциплине и угледа никоме као да више није превише стало, па онима који не могу да реше проблем не остаје ништа друго него да кукају пред шалтерима или да се обрате заштитнику грађана и тако пробају да реше проблем, објашњава овај порезник.

– Правна процедура налаже да онај ко поднесе поднесак пореској управи и у року од 60 дана не добије решење, има могућност да се жали другостепеном органу Пореске управе за ћутање администрације. Овај орган опет има исти рок да реши овај проблем.

– Пракса, међутим, показује да се на решење неких поднесака чека много дуже од законом прописаног рока. Човек који не може да оствари своје право на пензију, може да поднесе тужбу Управном суду, објашњава Пап.

Ситуација би сигурно била боља када би се подаци свих обвезника налазили на једном месту, како је то било предвиђено увођењем Централног регистра. Регистар ради, али се подаци о уплати доприноса и даље могу добити само од порезника.