Грчка спремна да штеди

Од нашег дописника

Атина – Грчка листа реформи, прецизније план мера штедње које су услов за четворомесечно продужавање финансијске помоћи, спремна је. Влада у Атини изражава наду да ће је представници „институција” – ЕУ, ММФ и Европске централне банке – прихватити и на састанку у уторак донети позитивну оцену, после чега ће се о листи, на телефонској конференцији, изјашњавати министри финансија Еврогрупе.

Према расположивим информацијама, на листи мера су предлози да се у наредна четири месеца законским путем регулише исплата дуговања физичких и правних лица према држави кроз повећање броја месечних рата, са 48 на 100, да се реформише јавни сектор, енергично спроведе наплата пореза на луксуз, на велике некретнине и да се спречи да најбогатији избегавају плаћање пореза. Реформе се односе на беспоштедну борбу са корупцијом. На овај начин, влада планира да дође до прихода од 7,3 милијарде евра.

Влада је ван листе приоритета оставила питања из сфере осигурања, радног законодавства, повећања минималног личног дохотка на 751 евро.

Уколико се Кристин Лагард, Марио Драги и Пјер Московици, који представљају „институције”, на састанку у уторак сложе са овим предлозима Ципрасове владе, то би значило да, после ратификације продужења зајма у парламентима земаља чланица еврозоне, цео процес и званично почиње. Грчка може да под истим условима који су важили досад користи програм финансијске помоћи за отплату јавног дуга.

Све то, уколико буде испуњавала свој део обавеза, спроводила реформе и мере штедње које је сама одабрала, отвара пут да се крајем априла на новом састанку Еврогрупе изврши ревизија важећег програма и направе корекције. Постојећи програм финансијске помоћи за отплату грчког дуга истиче 28. фебруара.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер очекује да ће бити коментара и неслагања у парламентима земља чланица, али подвлачи да нема говора о сценарију грчког изласка из еврозоне.

„Ја ћу учинити све да до лета у сарадњи са грчком владом дођемо до програма реформи и развоја које ће омогућити неопходни социјални баланс”, изјавио је Јункер и подвукао да влади у Атини треба дати шансу и подршку, уздржати се од превремених закључака.

Немачки парламент ће вероватно подржати продужавање програма помоћи Грчкој под условом да званична Атина, као што је и обећала, представи одржив пакет реформи.

Европски комесар за финансије Пјер Московици подвлачи да простора за договарање има и да никакав план Б за излазак Грчке из еврозоне не постоји.

Међутим, у овдашњој јавности највише је дискусија о ударцу који је левичарска влада добила из сопствених редова. Најистакнутија фигура грчке левице и покрета отпора у Другом светском рату, грчки европосланик, деведесетодвогодишњи Манолис Глезос оштро је критиковао уступке Ципрасове владе у преговорима са европским повериоцима. Глезос се својим сународницима извинио што је „и сам учествовао у тој илузији” јер се само после месец дана власти Сиризе, како каже, „њена обећања нису остварила”.

У заштиту премијера Ципраса стао је најистакнутији грчки композитор Микос Теодоракис, који поручује да је премијер умео да каже „не” Шојблеовом „не”. Теодоракис позива Ципраса да прекине са свим мерама које угрожавају национални интегритет, да искорити и оправда наду коју је усадио сународницима да земља заувек може да се ослободи зависности од поверилаца.