Прве контуре иранског споразума

Нова рунда преговора о спорном иранском нуклеарном програму одржана је у Женеви уз нескривену жељу да се постигне споразум и обострану сагласност да ће због многих нерашчишћених проблема на договор још морати да се чека.

Амерички државни секретар Џон Кери и шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф су у „доброј али веома озбиљној атмосфери” покушали да до у детаље усагласе техничке и политичке разлике како би уобличили контуре споразума који би био постигнут до 31. марта, што је рок који је одређен.

САД уз учешће Британије, Француске, Немачке, Русије и Кине решавају веома сложен спор изазван пре 12 година оптужбама Запада да Иран покушава да направи атомску бомбу, што Техеран упорно демантује, понављајући да за нуклеарно оружје нема места у иранској одбрамбеној доктрини. Сукоб је довео до завођења мноштва различитих санкција Ирану.

Споразум би Западу дао гаранције и механизме контроле да Техеран не обогаћује уранијум неопходан за војну употребу, а истовремено би означио излазак Ирана из изолације и почетак укидања казнених мера.

На столу је предлог који би Ирану стриктно ограничио, на најмање десет година, могућност производње нуклеарног материјала, док би у завршним годинама дошло до постепеног укидања санкција.

По америчким оценама, лимит од најмање деценије, а пожељно и дуже, требало би да преко механизама контроле онемогући војну нуклеарну производњу и допусти барем годину дана за контрамере у случају да Техеран одустане од споразума или га тајно прекрши.

Постизање споразума био би највећи спољнополитички успех администрације Барака Обаме пре него што 2016. напусти Белу кућу, али републиканци који имају већину у Конгресу оптужују председника да Иран „добија све што хоће”.

Ирански председник Хасан Рохани, архитекта политике преговарања, који такође има домаће противнике дијалога, каже да је против краткорочног споразума или некаквог сроченог тако да допушта различите интерпретације. То је у Женеви поновио и Зариф: „Нећемо прихватити нејасан и непотпун споразум, што значи да споразума неће бити све док се не сложимо око свих питања.”

Ирански званичници понављају да санкције не могу да буду „оружје притиска”.

„Основна разлика је психолошка”, каже министар Зариф. „Неке западне земље, посебно САД, гледају на санкције као капитал, начин да притискају Иран. Док такво мишљење постоји, биће веома тешко постићи споразум.”

И бивши председник Али Акбар Велајати, садашњи директор Центра за стратешка истраживања, подсећа да САД не треба да мисле да су преговори израз иранске слабости или америчка „предност”.

Техеран очекују да санкције почну постепено да се укидају брзо после потписивања споразума, док неки траже да се допустити да Иран за најдуже седам година може да активира центрифуге за обогаћивање уранијума намењеног мирнодопским потребама, електричној енергији и медицини.

Време је и даље кључни фактор размимоилажења. Договорено је да се преговори наставе у понедељак, али је и даље непознато како би изгледао мартовски споразум, уколико до њега дође. Јавни или тајни документ?

Преговарање са Исламском Републиком довело је и до највећег захлађења у односима САД са Израелом, чији премијер Иран доживљава као „претњу”, а преговоре назива „опасним” и „запрепашћујућим”.

Нерешено питање доводило је читав Блиски исток на ивицу новог ратног сукоба због израелских претњи бомбардовања иранских нуклеарних постројења, блокирало стабилизацију Ирака и мирно решење грађанског рата у Сирији, заоштрило сукоб између сунита и шиита, а данас онемогућава координисано супротстављање Исламској држави.

Иако Кери тврди да има пуну сагласност осталих партнера, деликатност преговора потврђује и вест да је, док су трајали разговори у Женеви, Русија понудила да Ирану прода систем противваздушне одбране „антеј-2500”. Због лобирања Запада, посебно Израела, Москва је 2010. одустала да Техерану прода систем противваздушне одбране С-300.

С друге стране, недавни извештај УН каже да је Иран, у складу са ранијим договором, одустао од тестирања ефикаснијих модела машина које се користе за прераду уранијума. Као практични доказ добре воље, водећи ирански нуклеарни преговарач саопштио је у уторак да ће Техеран убрзати сарадњу са Агенцијом УН за атомску енергију.

Ако је тачно да после померања првог рока, новембра 2014, Обама није спреман на продужетак мартовског, а да то важи и за Техеран, времена за постизање једног од најважнијих међународних споразума последње деценије нема много. Улог је велики.