Еврогрупа дала зелено светло Грчкој

Од нашег дописника

Атина – Брисел је одобрио план приоритетних реформи  грчке владе које су услов да би Атини и у пракси, после ратификације у земљама еврозоне, програм финансијске помоћи био продужен за још четири месеца. На телефонској конференцији министри финансија Еврогрупе прихватили су листу реформи у којој је грчка влада поставила своје основне циљеве у наредна четири месеца.

У нацрту исписаном на шест страница, Грчка инсистира на решавању хуманитарне кризе мерама које неће имати негативни финансијски ефекат и које обухватају и бесплатну електричну енергију за 300.000 најсиромашнијих породица, бесплатну здравствену заштиту, храну и јавни превоз за пензионере са најнижим примањима. Приоритет у у оквиру реформи има измирење закаснелих дуговања, прецизније – повећавање броја рата, затим заштита од принудне наплате потраживања обезбеђених хипотеком у случајевима када се ради о једном стану или кући.

По оцени европских партнера, међу најважнијима јесу мере за реформисање пореске политике које се пре свега односе на ограничавање утаје пореза, кријумчарења, ретроактивно опорезивање најбогатијих, борбу са корупцијом.

Када је реч о приватизацији, Грчка је обећала да неће заустављати приватизације које су у току, док ће се у свим осталим случајевима приступити ревизији... Неће се поново национализовати већ приватизована имовина, осигураће се да државна потрошња не утиче негативно на буџет када се решавају проблеми хуманитарне кризе.

Тако минимални лични доходак неће бити одмах повећан на 751 евро, већ постепено у договору са кредиторима. Реформе и уштеде у јавном сектору подразумевају и регулисање плата које неће бити смањиване, али се неће ни повећавати. Пензиони фондови ће бити консолидовани, а одмах ће се приступити и елиминацији свих подстицаја за превремени одлазак у пензију.

„Нова грчка влада је посвећена реформама, али је листа реформи само прва фаза у преговорима“, изјавио је председник Еврогрупе Јерун Дејселблум и подвукао да ће даља сарадња допринети јачању поверења и помоћи грчкој привреди у опоравку.

„Стабилизује ситуација у земљи је неопходна јер ће то помоћи даљој сарадњи и лакшем премошћавању овог периода“, рекао је Дејселблум.

Међутим, сагласност са листом реформи само је почетна тачка јер је реч о оквирном програму који до априла треба разрадити, усаглашавати са „институцијама” (ЕУ, Европска централна банка и ММФ) и применити у пракси. За сваку од реформи које сматра приоритетом, Ципрасова влада ће морати да се бори мислећи при томе о обећањима која је дала нацији, али и расположењу међународних поверилаца који ће тек за два месеца одлучити да ли све „иде по програму” и има ли услова за ревизију споразума о кредитној помоћи. Тек тада, уколико се реформе покажу успешним, Ципрасова влада могла би да добије сагласност да јој се умање обавезе, да ове године примарни суфицит буџета буде умањен са три посто на 1,5 процената, како је влада предлагала.

Тек ако докаже да је у стању да спроведе реформе, нарочито оне мере које се тичу решавања хуманитарне катастрофе а да при томе не наруши фискалне циљеве и да, уопште, спроведе оно што је намерила без повећања трошкова, Атина ће добити и заосталу кредитну рату од 7,2 милијарде евра.

Левичарска влада намерава да кроз регулисање неплаћених пореза буџет попуни са 2,5 милијарди евра, а кроз ретроактивно опорезивање најбогатијих да дође до још 2,5 милијарди. Енергично разрачунавање са незаконитом зарадом од продаје горива и цигарета донеће благајни још 2,3 милијарде.

Када је реч о приватизацији, сада су ублажене раније тврдње Ципрасове владе да ће она бити у потпуности заустављена. Наиме, влада неће дирати приватизације које су већ у току и које су очигледно корисне за Грчку, али ће интервенисати у свим другим случајевима, који ће бити подвргнути ревизији. Доказ тога је и недавна изјава премијера Алексиса Ципраса да ће „влада подржати кинеске инвестиције у луци Пиреј укључујући и важне активности групе Коско” и да ће се залагати за интензивирање грчко-кинеске сарадње.

На домаћој сцени већ има знакова незадовољства и мишљења да је Ципрасова влада ретерирала, одустала од обећања која је дала.

Доајен грчке левице, угледни члан Сиризе, 92-годишњи европосланик Манолис Глезос поново се огласио са отвореним оптужбама против Ципрасове владе. У интервјуу италијанском листу „Коријере дела сера”, на питање прети ли садашња економска криза јединству у земљи и јачању неких екстремних снага, Глезос је поручио: „Ризик је опасност да дође до националне експлозије уколико влада не буде у стању да одржи дату реч.”