Дрводеља из села баштована

Михајлово – Своју производњу Иштван Галамбош пласира на тезгама. Он израђује дрвене играчке, зими је углавном у радионици, а чим угреје сунце обилази вашаре по целој Војводини. Нема намеру да шири посао, јер ради из задовољства, а не да би се обогатио. И поред „мањка амбиције”, његови возићи, багери и камиони стигли су на све континенте.

Када је крахирала фирма „Агрожив”, где је радио заједно са оцем, Иштван се из Житишта преселио у Михајлово, на дедовину по мајци. Село је наслоњено на ритове бегејских канала и познато је по повртарима. Једно је од ретких где већина мештана живи од леја купуса, паприке, парадајза...

Иштван, међутим, нема земље ни за башту, па је тражио могућност зараде на други начин. Буквално је почео са комадом тестере, који је као одбачен донео кући. По струци је бравар, металац, али је одлучио да се опроба са дрветом.

– Дрво има неку топлину, много лакше се обрађује од метала – вели Иштван, који је прво од оног комада тестере и парчета брусног папира направио једну кутију. По узору на ту кутију, после је настало на хиљаде малих приколица и других играчака.

У производњи, Иштван користи само дрво и безопасни лепак. Своје радове не фарба нити штити хемикалијама. То се купцима допада јер деца могу да без опасности „грицкају” играчке. На тезгама је сретао и образоване купце који су хвалили његове радове због једноставности и, како су рекли, едукативних и дидактичких порука. Од евентуалних инвеститора, за његов рад једино су се интересовале банке.

– Не желим кредит. Кренеш, шириш се, а кад стане, испостави се да си дужан банкама. Кажу и да ми треба маркетинг, да су моји производи ретки и да би били тражени. А онда? Морао бих да ангажујем раднике, да улажем новац који немам, а кад уђем у проблеме да отпуштам људе. Хоћу мирно да спавам. Моја зарада је скромна, али је најважније да моја супруга и ја уживамо у послу – каже нам дрводеља из села баштована.

Овако, што произведе, Иштван изнесе на вашар. Каже да не мора нико да му верује, али му је драже да људи купују његове играчке на тезги, на комад, и да их разносе. Има и повратне информације да су стигле у Аустралију, у северну и јужну Америку...

– Не желим да се обогатим брзо и по сваку цену. Моја девиза је „боље сиромашни газда него богати слуга” – истиче Иштван Галамбош.