Обама остаје без заштите?

Ако се две доминантне странке у САД одмах не договоре, америчка Служба државне безбедности сутра ће остати без извора финансирања. Део владе задужен за одбрану од тероризма биће привремено угашен, иако се земља налази у „рату против терора”.

Због политичког обрачуна демократа и републиканаца Конгрес ни ове недеље није одобрио буџет за одељење безбедности. Оно остаје без новца у петак у поноћ, јавља „Њујорк тајмс”. Ова служба спроводи противтерористичке акције, пази на границе и обале, контролише путнике на аеродромима и чува председника јер под њеним кровом ради и Тајна служба, задужена за безбедност шефа Беле куће. Њено гашење звучи драматичније него што у ствари јесте –   запослени (њих 85 одсто) и даље би морали да долазе на посао и обављају редовне дужности. Истина, не би примали плату. Ни то није мала ствар: елан оних који штите државу сигурно је мањи када не добијају надокнаду. Међутим, иако би ова служба наставила да ради, њено привремено „укидање” има већи симболички значај јер поручује да политичари у Вашингтону не желе да се договарају чак ни када треба да обезбеде нормално функционисање државних органа.

Где је запело?

Председник Барак Обама је прошле године донео уредбу којом је одобрио да четири до пет милиона илегалних имиграната остане у Америци. Републиканци, који имају већину у оба дома Конгреса, противе се Обаминој одлуци и на сваки начин гледају да је „потопе”. Један од начина јесте да онемогуће финансирање агенције задужене за спровођење имиграционе реформе.

Републикански представнички дом је одобрио буџет уз амандман који каже да се укида уредба о имигрантима. Ствар се искомпликовала у Сенату, у ком конзервативци такође имају већину, али не двотрећинску. Зато и нису успели да донесу закон. Једноставно, мањина из Демократске странке блокирала је усвајање предлога који би уз приходе за поменуту службу „протурио” поништење имиграционе реформе.

Натезање на Капитол хилу дешава се усред претњи сомалске групе Ал Шабаб да ће напасти америчке тржне центре и америчког рата против Исламске државе на ратиштима у Сирији и Ираку. Странке се међусобно оптужују за неодговорност према држави, али се чини да су под већим притиском републиканци који важе за странку којој је државна безбедност приоритет над приоритетима.

„Узимајући у обзир терористе који прете да нападну Америку, морамо да финансирамо Службу за државну безбедност, и то одмах”, каже Хенри Рид, вођа демократске сенатске мањине. Демократе поручују да би гашење агенције, коју је отворио Џорџ Буш после 11. септембра, готово било позив за екстремисте да нападну јер ће служба задужена за миран сан Американаца и сама спавати. Џеј Џонсон, који се налази на челу ове агенције, казао је за Си-Ен-Ен да је „апсурдно да уопште разговарамо о неспособности Конгреса да (нас) финансира у време великих изазова”.

Како да онда конзервативци задрже имиџ партије „тврде” на одбрани од тероризма, али и решене да не дозволи да милиони странаца без папира остану да живе и раде у САД? Лидер републиканске већине у Сенату Мич Меконел предложио је да горњи дом сутра поново гласа, али тако што би се гласање о средствима за агенцију раздвојило од гласања о Обаминој политици према имигрантима. Меконел је, како оцењује, „Вашингтон пост”, подигао „белу заставу” да не би блокирао нормално функционисање владе, али је мало вероватно да ће убедити страначке колеге из доњег дома да поново гласају и одустану од амандмана о странцима. Неки су чак казали да Меконел сматра да су „они рођени јуче”, то јест да не увиђају врло једноставну ствар: Обама ће ставити вето на закон који анулира његову уредбу и тако сасвим сигурно победити у овој рунди.

Ипак, Обамин наум да заштити милионе људи од депортације наишао је и на друге препреке. Неколико држава је поднело тужбу против администрације у Вашингтону, а један федерални судија је зауставио примену реформе док се не разјасни да ли је уставна. И поред добре воље председника,  програм тапка у месту јер људи немају коме да поднесу молбу за останак у Америци. Обама је најавио жалбу владе на понашање држава и судија који су паралисали његову  реформу.