ММФ: Структурне реформе кључ за већу конкурентност Србије

ВАШИНГТОН – Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ) поздравио је посвећеност српских власти спровођењу амбициозног пакета реформи ради обнављања макроекономске стабилности, јачања финансијског сектора и подстицања прогноза привредног раста, и оценио да су структурне реформе од кључног значаја за враћање конкурентности земље и стимулисање приватних инвестиција.

Извршни одбор ММФ-а је 23. фебруара 2015. завршио консултације везане за Члан ИВ са Србијом, подсећа се у извештају објављеном на сајту те финансијске институције и додаје да су се директори Фонда сложили да су Србији потребна значајна буџетска прилагођавања ради решавања фискалних ризика и обарања нивоа јавног дуга.

Челници ММФ-а су, такође, подржали стратегију за фискалну консолидацију, усмерену на смањење обавезних расхода и помоћи за државна предузећа, и похвалили власти у Србији због утемељене кредибилности фискалних планова помоћу имплементације тешких, али потребних мера у овим областима.

У извештају ММФ-а, који се у уводном делу бави економским приликама у Србији, наводи се да је привреда земље суочена са озбиљним изазовима.

„Бруто домаћи производ (БДП) Србије је у 2014. години ослабио за од око два одсто, као последица наставка пада домаће тражње погоршане поплавама и слабом економском активношћу у трговинским партнерима. Све то, заједно са ниском увозном инфлацијом, оборило је стопу инфлације у Србији испод циљаног распона, што је омогућило извесно лабављење монетарне политике”.

Веома висока стопа незапослености је, према оценама ММФ-а, остала једна од највећих социјалних брига у Србији, јер хронични структурални проблеми настављају да подривају целокупну конкурентност привреде.

Јавни дуг Србије наставио је да расте на проблематично висок ниво, због чега су покренуте нове мере с циљем стабилизације привреде и покретања реформи.

„Делимичне мере за фискалну консолидацију предузете у последњих неколико година биле су недовољне, док је буџетски дефицит Србије у 2014. години порастао на 7,0 одсто због веће државне помоћи губиташким државним предузећима и нарастања обавезних расхода”, наводи се у извештају ММФ-а, и додаје да је јавни дуг Србије достигао 70 одсто БДП-а у 2014. години.

Даље се додаје да је нова влада Србије, именована у априлу 2014. године, поставила курс ка фискалној консолидацији и реформама, усвајајући тешке, али неопходне структурне реформе, као и мере за фискалну консолидацију у другој половини прошле године.

„У светлу изазовних економских услова, финансијски сектор Србије је углавном показао отпорност, али проблеми рањивости опстају. Укупна капитализација је изгледа остала снажна, а банке ликвидне”, оцењује ММФ.

Међутим, висок ниво ненаплативих зајмова, нарочито у корпоративном сектору, један је од кључних изазова, будући да захтева свеобухватну стратегију за његово решавања, иако регулаторне резерве за покривање потенцијалних губитака по основу кредита пружају заштиту од кредитних губитака. Акумулирање проблема у појединим државним банкама је, како оцењује ММФ, довело до њиховог колапса, генеришући огромне фискалне трошкове.

Како би подржале своје економске политике током периода 2015-2017. године, власти у Србији су затражиле подршку ММФ-а, чији је програм намењен обновљању одрживости јавног дуга, унапређењу конкурентности и привредног раста, као и да повећању отпорности финансијског сектора Србије. Такав програм ће бити подржан стендбај аранжманом ММФ-а, који би требало да буде из предострожности.

Приметивши велике изазове са којим је суочена српска привреда, директори ММФ-а су поздравили посвећеност српских власти спровођењу амбициозног пакета реформи ради обнављања макроекономске стабилности, јачања финансијског сектора и подстицања прогноза привредног раста.

У извештају се указује, такође, да додатне фискалне реформе за престојећи период укључују и унапређење пореске администрације и управљање јавним финансијама.

Директори ММФ-а су се сложили да је планирани режим инфлације одговарајући за Србију, упркос изазовима у његовој имплементацији.

Указали су и на то да ће, у светлу планиране фискалне консолидације, бити потребно постепено монетарно лабављење зарад подстицања домаће тражње. Директори ММФ-а поздравили су већу флексибилност девизног курса, наглашавајући да би интервенције на девизном тржишту требало да буду коришћене само за ублажавање прекомерне волатилности.

Из ММФ-а, такође, поручују да ће пакет мера српске владе за финансијски сектор унапредити његову отпорност и одржати стабилност, и истовремено позивају на брзо креирање и имплементацију свеобухватне стратегије за смањење нивоа „лошег” дуга.

У закључку међународног кредитора се наводи да су структурне реформе од кључног значаја за враћање конкурентности, стимулисање приватних инвестиција и пружање подстицаја привредном раста на средњи рок, као и да ће додатно реформисање државних предузећа, укључујући њихово реструктурирање и приватизацију, бити од кључног значаја за унапређење њихове комерцијалне одрживости и ограничавање фискалних ризика.

На крају извештаја, директори ММФ-а позивају српске власти на предузимање већих напора зарад унапређења пословног окружења и стимулисања активности у приватном сектору, као и отварања нових радних места.